U protekloj deceniji imali smo priliv stranih direktnih investicija od 12,57 milijardi dolara. I u kriznim godinama investicije još stižu, ali da bi ih bilo više ulagači tvrde da Srbija mora razvijati infrastrukturu, smanjiti birokratiju i administrativne procedure, ali i ukinuti neke poreze.
Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora kaže da u Srbiji i dalje postoji stimulacija za manjinski deo investitora, a da nasuprot tome treba stvorili poslovnu klimmu koja bi bila podsticajna za sve ulagače.
Osim toga, mora se razvijati infrastrukura – saobraćajna, zatim sektor energetike i telekomunikacija.
„Zakasnilo se sa privatizacijom JAT, stanje u „Železnicama Srbije“ je opšte poznato, a ne ubiramo ni prihode od koncesije. I u energetici se zakasnilo sa tenderima. Čini se da ni priča oko „Telekoma“ nije vođena na optimalan način“, kaže Pitić.
Drugi problem je administracija i birokratske procedure, koje su često nejasne i gde je izražen problem korupcije. „Nerazumljivi su i određeni zahtevi za poreskim naknadama, pa pojedina ministarstva ubiraju deo tih prihoda. a to je konkretno porez na šume, vode, mobilne telefone…“, ističe Pitić.
Sa ovim stavom slaže se i Tanasis Kacirumpas, predsednik UO kompanije “Vip mobajl”. Kako naglašava, Srbija je sputana sporim i velikim administriranjem i nepotrebnim procedurama koje oduzimaju puno vremena.
„Na primer, mobilni telefoni koji već poseduju ateste iz EU moraju da dobiju dodatne potvrde srpskih institucija, što značajno usporava uvođenje najnovijih modela na tržište i povećava trošak koji ide na teret kupca“, kaže on i dodaje da je stvar pogoršao nesrećni krizni porez na upotrebu moblinih telefona od 10 odsto. Inače, najveći investitor u Srbiji jeste provajder upravo telekomunikacijskih usluga, Telenor, a slede ga Gasprom, Fiat Grupa, Filip Moris i Mobilkom.