Evropska Komisija je ocenila u svom najnovijem izveštaju, sačinjenom za internu upotrebu članova „vlade EU“, da Srbija mora da unese izmene u budžet za 2010. godinu. U izveštaju izvršnog tela EU, navodi se da su znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana polovinom ove godine „oskudni“, sa izuzetkom „nešto boljeg“ stanja u Srbiji.
Autori izveštaja iznose podatke da je domaća tražnja slaba, kao i da nezaposlenost ne jenjava – a „zbog toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona“, navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu.
Analitičari EK, sastavljači izveštaja, smatraju i da „značajno ohrabruje“ to što je u regionu Zapadnog Balkana došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije – što pokazuju podaci za Hrvatsku, Makedoniju i Crnu Goru.
Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.
Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.
Po pitanju mera za smanjenje budžetskih deficita, Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i ističe da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.
Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana „rak rana“ sve većeg spoljnog i državnog duga.
To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.
U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.
(BBC)