Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u julskom izveštaju zadržava Srbiji rejting od DB4d što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Rejting ovog meseca nije povećan nijednoj državi, a smanjen je Mađarskoj, Španiji, Kubi i Ugandi. U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
Poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan i posledica je smanjene kreditne sposobnosti, povećanog broja bankrotstva kompanija i slabe ekonomske perspektive. Visoka kreditna zaduženost, kao i prisustvo velikog broja stranih banaka povećava rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru. Pozitivno je to što je paket pomoći MMF-a pružio potrebnu podršku finansijskom sektoru, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj osigurala strane banke iznad tekućih obaveza u regionu. Finansijski sektor i dalje je visokog rizika, dok se komercijalno okruženje u zemlji suočava sa pogoršanjem trenda performansi plaćanja. Zbog toga D&B i dalje preporučuje korišćenje potvrđenog akreditiva pri poslovanju sa kompanijama iz Srbije.
Srpska privreda polako izlazi iz recesije. Prema podacima koje je objavio Zavod za statistiku Republike Srbije realni BDP je u prvom kvartalu ove godine porastao za 0,6% u odnosu na isti kvartal prošle godine (nakon pada od 1,6% u prethodnom kvartalu) sa najvećim rastom u sektorima transporta, finansijskog posredovanja i proizvodnje. Ovaj rezultat je slabiji nego što je D&B očekivao i pokazuje sporiji globalni ekonomski oporavak i dugotrajniji kreditni napredak. U D&B očekuju dalji rast privrednih aktivnosti u toku godine podržanih kako jačanjem izvoza (podstaknut najvećim delom povećanjem globalne potražnje) tako i pokretanjem ciklusa zaliha i privatnih investicija. Privatne investicije će biti pokrenute pozitivnim finansijskim strujanjima, jeftinom radnom snagom i predviđenim povećanjem vladinih investicija. Podršku aktivnostima će pružiti i znatno popustljiviji monetarni uslovi (uključujući i smanjenje referentne kamatne stope za 150 baznih poena na 8% do kraja juna, niže obavezne rezerve i mere NBS usmerene ka jačanju dinarskih kredita) kao i vladin paket likvidnosti koji ima za cilj da potpomogne pozajmice.
Krajem juna MMF je pozitivno ocenio ostvarene ekonomske rezultate po programu Stand-by aranžmana. Završetak četvrtog pregleda omogućava isplatu od 380 miliona evra u cilju povećanja deviznih rezervi zemlje kako bi se smanjile velike dnevne fluktuacije dinara. Devizne rezerve su smanjene od početka godine zbog intervencije NBS na lokalnom deviznom tržištu (ukupno 1,4 milijardi evra). Sa ovom ratom ukupna isplata po stand-by aranžmanu biće 1,8 milijardi evra. Pored toga, potpisani sporazum sa EU o makrofinansijskoj pomoći u vrednosti od 200 miliona evra pomaže zemlji da finansira budžetski deficit po povoljnim uslovima (rok otplate od osam godina sa godišnjom kamatnom stopom od 1%). Međutim i dalje su prisutni kratkoroćni i srednjoročni fiskalni izazovi, što navodi vladu da ubrza reforme usmerene ka konsolidovanju javnih finansija (naročito u pogledu usvajanja zakona fiskalne odgovornosti i izmene oporezivanja).
U cilju modernizacije i stabilizacije finansijskog sistema zemlje skupština je usvojila zakon o izmenama zakona o Narodnoj banci Srbije. Novi zakon uvodi promene u radu NBS (sa ciljem usklađivanja sa ostalim centralnim bankama zapadne Evrope) i povećava njenu nezavisnost i samostalnost. Vlada takođe priprema krizni paket zakona koji će uključiti i promene zakona o bankama po kome će moći da proglasi finansijsku krizu i po potrebi brzo reaguje.