Svetski izvještaj o bogatstvu, koji je uradila švajcarska banka Credit Suisse kaže da je, uprkos recesiji,u poslednjih deset godina prosečni stanovnik planete povećao je svoje bogatstvo 72 odsto, a prosečni Hrvat svoje utrostručio.
Hrvatska se na listi Credit Suissea našla u grupi zemalja sa „zadovoljavajućim“ bogatstvom po stanovniku. Uprkos lošoj polaznoj tački u 2000. godini kada je prosečni odrasli Hrvat imao 8.586 dolara, samo 10 godina kasnije bogatstvo prosečnog Hrvata popelo se na 25.243 dolara uglavnom zbog rasta vrednosti nefinansijske imovine. Hrvati tako sada drže 0,05 posto svetskog bogatstva.
Najveći broj Hrvata ima između 10.000 i 100.000 dolara vrednu imovinu, njih 50,7 posto, a samo 3,4 posto ima imovinu vredniju od 100.000 dolara. Više od 1.000, a manje od 10.000 dolara ima 37,8 posto Hrvata. Krajnje siromašnih s imovinom ispod 1.000 dolara je 8 posto Hrvata.
Odrasli, kojih je na planeti 4,4 milijarde, imaju 194,5 bilijardi dolara vrednu imovinu. To znači da svaki stanovnik sveta, kada se od imovine oduzmu dugovi, prosečno ima imovinu vrednu 43.800 dolara, ali realno više od polovine žitelja planete nema čak ni 4.000 dolara imovine.
Tri milijarde ljudi nema više od 10.000 dolara, dok se ultrabogataši broje u desetinama hiljada. Tako ima nešto malo više od 1.000 milijardera i 80.000 ultrabogataša s imovinom većom od 50 miliona dolara.
Dodatnih 24 milona ljudi ima imovinu između milion i 50 miliona dolara. Jedan posto najbogatijih, a to su oni koji imaju najmanje 588.000 dolara, kontroliše 43 odsto svetskog bogatstva.
Među najsiromašnije, čija imovina ne premašuje 1.000 dolara, ubraja se tačno četvrtina sveta, odnosno 1,1 milijardu ljudi.