Jedne sunčane oktobarske nedelje demonstranti su izašli na ulice Beograda da izraze svoj protest protiv Parade ponosa, ali su, šetajući gradom, ubrzo zaboravili zbog čega su napolju, pa su se okrenuli svom omiljenom hobiju – rušenju i paljenju sopstvenog grada, naravno iz patriotskih pobuda. Možemo ih zvati demonstrantima, huliganima, ali slobodno i teroristima, zbog njihovog metoda izražavanja protesta, ali i zbog toga što su Beograd od njih morali da brane antiteroristički odredi policije. Posle gejeva, njihov bes zbog zaštite ljudskih prava, Kosova, ekonomske krize, Vatikanske zavere i čega god još, bio je usmeren na mobilni mamograf, jer ko zna kome će sve taj mamograf pomoći u prevenciji raka dojke, možda baš nekoj lezbijki, ili ne daj bože (na njega se uvek pozivaju) nekoj stranoj plaćenici. Ali ne samo da im humanost nije jača strana, nego ni ekonomija – patriote su napravile svom gradu štetu veću od milion evra, a država koja takođe ne zna da računa, umesto da je poslala više ili bar ljuće policajce na ulice, sada će plaćati nepotreban ceh za saniranje štete koju je napravila šačica demonstranata i to cifru koju većina malih i srednjih preduzeća može samo da sanja.
Na snimcima smo videli policajce koji preturaju po njihovim rančevima i vade praćke, gas maske, opremu za spravljanje molotovljenih i ko zna još kakvih koktela. Analize kažu da veliki broj ovih huligana u principu potiče iz nižih društvenih slojeva, da su niskog nivoa obrazovanja i obično pripadnici nekih navijačkih grupa. To vas dovodi na pitanje kako masa onih koji jedva da umeju da se potpišu uspeva da organizuje takve napade, strateške, sa takvom opremom, za koju se ipak moraju odvojiti neka sredstva iz kućnog budzeta. Prateći njihov “rad” godinama, došla sam do zaključka da oni i te kako imaju jaka leđa, što od strane političkih partija, što od religioznih institucija, fudbalskih klubova i mnogih drugih centara moći i kapitala. Još na početku rada Obraza njegovi članovi primani su u ovu profašističku, a kvazi patriotsku organizaciju, u jednoj voždovačkoj crkvi. Mnoge militantne organizacije poput 1389, Obraza, Dveri i sličnih koji nemaju pametnija posla nego da mlate ljude po ulicama, svojevremeno su blagosiljali pojedinci iz SPC. Divljake koji su kada je palo Kosovo lomili grad i posebno se besno obračunavali sa semaforima neki naši političari su podržavali i čak opravdali jer je njima tobože teško palo proglašenje nezavisnosti autonomne pokrajine o kojoj oni pojma nemaju jer su neobrzovani balavci.
I ovaj put su golobradi huligani uspeli tako da se organizuju da na više mesta u gradu grupice od stotinak besposličara rastežu policiju na sve strane i da pri tom uspeju da nađu nebranjene pozicije, poput RTS-a, sedišta Demokratske stranke i slično. Osim što su zapalili zgradu u Krunskoj i u njoj umalo ranili trudnicu u poodmakloj trudnoći koju je svojim telom zaštitio jedan policajac, povredili su 102 policajca i usput se malo počastili slatkišima koje su pokrali iz obijenih trafika. Ponovio se onaj februar kada su lomili izloge i iznosili šta im treba za “na nogu i za pod zub”, čime su dokazali da su oni pre lopovi nego borci “za pravdu i čast”. Veoma časno su polomili grad i uzeli sve što im je došlo po ruku.
Tih nekoliko stotina huligana izvelo je antiterorističke jedinice na ulice, što samo svedoči o tome da su oni bili veoma dobro organizovani i opremljeni. Realno, jedan kordon policije devedsetih je bio dovoljan da rastera oko hiljadu mirnih demonstranata, a na gej paradi samo što nije vojska izašla na ulice da zaštiti imovinu građana od njih samih. Ne samo policija i kamere na zgradama, već i novinari koji su rizikovali svoj život, snimali su ove događaje i posebno lica onih koji su kamenjem sa gradskih gradilišta gađali policiju. Na snimcima se jasno čuju njihovi glasovi i vide lica. Ako, posle izrade biometrijskih ličnih karata i pravljenja boljih baza podataka u MUP-u, posle ovoga divljaci ne budu izvedeni pred lice pravde, ako ih budu oslobađale korumpirane sudije i branili zastupnici kojima se pre može prikačiti titula “konsiljere” nego advokat, onda je ova država izgubila svrhu svog postojanja. Onda ministar policije mora da se zapita da li je bolje sprečiti ili lečiti, onda nam pravosuđe ni ne treba, onda treba da se vratimo u srednji vek i spaljujemo veštice i umiremo od gube. Sada samo patimo od moralne gube, čiji su izvor ovi navijački huligani, a prenosioci građani koji ih podržavaju i sa njima pljačkaju radnje. Čedomir Jovanović je na skupu koji je kao izavzao ovu destrukciju rekao:“Ako predsednik republike može da bude i premijer i poslanik i sudija i tužilac onda je mogao danas da dođe, kao mi, i jedan dan bude i peder“. Pokazalo se da u ovoj državi svako može da bude šta hoće, ali samo selektivno se bira ko može da ima svoja prava.Ovde se opet pokazala nemoć države da obezbedi normalan život u Srbiji, a njihova saopštenja da su sprečili smrtne slučajeve i da je sreća što se oni nisu desili, ispada smešna naspram deset puta više povređenih policajaca od huligana, i suštine samog Gej prajda ako su na kraju istog morali da prevoze učesnike do kuće. Dakle parada je bila toliko uspešna da smo učesnike razvezli kućama kao kriminalce, a prave kriminalce smo pustili da ubijaju od batina nesrećne policajce koji su na ulicama pošteno zarađivali svoj hleb. Ovi što zagovaraju porodične vrednosti dan pre toga su šetali sa dečicom ulicama grada i uzvikivali „ubij, ubij, ubiiij pedera“, a drugi porodični ljudi su na dan parade izašli da viču policiji da im ne bije decu, tu finu decu sa gas maskama i bejzbol palicama. Ko sme više da priča o porodičnim vrednostima i o tome šta je normalno a šta ne?
Marija Dukić