Evropski parlament se bori sa problemom dužnika, od kojih su najgore javne institucije. Nova direktiva trebalo da smanji troškove kompanija za „uterivanje dugova“ kod okasnelih platiša, koji iznose oko 25 mililjardi evra. Preduzeća zbog kašnjenja naplate najviše se muče u Grčkoj, Rumuniji, Španiji i Portugalu.
Normiranje ovog segmenta trebalo bi da uspostavi minimum standarda širom Evrope koji bi unapredili međunarodnu trgovinu zbog porasta poverenja u kompanije koje će sada, smatra se, plaćati svoje dugove na vreme.
Ovo će biti sprovedeno u naredne dve godine. Tada će se od kompanija i javnih institucija zahtevati da plaćaju svoje račune u roku od 30 dana, osim ako nije drugačije definisan rok u njihovim ugovorima. Javnim institucijama ostavlja se mogućnost da produže rok na 60 dana, kompanijama da plate osam posto kamate na istekle fakture ali i 40 evra za pokrivanje troškova kašnjenja.
Iz MSP sektora kažu da ova EU direktiva ne pomaže za suštinsko rešavanje problema jer nema posebne mehanizme za primenu – kompanije i dalje mogu preko sudova tražiti naplatu.
Ova pravila bi trebalo da reše problem mnogih kompanija koje sarađuju sa javnim institucijama koje plaćanja vrše u roku od 65 dana, dok za kompanije taj rok iznosi 55 dana. Plaćanje kasni kod preko 30 posto faktura, a ovo je najveći problem u zemljama poput Grčke, Rumunije, Španije i Portugala.
Stara pravila usvojena su 2000. godine ali mala i srednja preduzeća su lobirala za reviziju i izmenu dokumenta kako bi se osiguralo smanjenje broja kašnjenja u plaćanju. Po njima manja preduzeća imaju veći rizik on nesolventnosti u osnivačkoj i fazi razvoja zbog odloženih plaćanja za njihove usluge.