Zaduživanje Srbije kod 10 komercijalnih banaka, koje će državu kreditirati sa ukupno 250 miliona evra, za cilj ima finansiranje budžetskog deficita, po rečima Diane Dragutinović. Međutim, veću brigu građanima predstavlja čijenica da se država zadužuje skoro pa po tržišnim cenama kod komercijalnih banaka, iako je ona manje riizičan platiša od preduzeća i građana.
Ovaj put država se zadužila kod banaka koje su dale zajedničku ponudu – KBC Banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobank EFG, Vojvođanske banke, Hipo-Alpe Adrija banke i Erste banke, kao i kod Banke Inteza, Unikredit banke Srbija, Raifaizen banke i Sosijete ženeral banke.
Zabrinjavajuće je to što se država zadužuje u evrima, ali i to što bi pri vraćanju kredita kamata mogla da dosegne čak do 20 odsto. Neke opštine su uspele da se zaduže u dinarima, ili u evrima sa fiksnom kamatanom stopom, pa čudi činjenica da i država to ne može.
Uzimanjem kredita od 250 miliona evra država će, prema procenama ekonomiste Miroslava Zdravkovića, probleme u budžetu rešiti samo za naredna nepuna dva meseca. Zdravković podseća da je na mesečnom nivou državna kasa u minusu između 50 i 150 miliona evra:
“Samo zaduživanje je apsolutno neisplativo, pričati o 250 miliona evra – znači to dovesti u odnos sa dva mesečna deficita našeg budžeta. Mnogo razumnije je videti na koji način je moguće smanjiti potrošnju iduće godine, ograničiti deficit – kako već za mesec ne bismo bili u novom problemu i tražili načine za rešavanje problema deficita”, objašnjava on.
Inače uz kamatu, ovim aranžmanom Vlada plaća i troškove obrade i puštanja kredita u visini od 0,5 odsto njegovog iznosa, što državu ukupno košta oko milion evra. Uslov da se sa poslovnim banakama uđe u razgovore bio je mogućnost da Vlada pozajmljeni iznos, bez naplata troškova banaka, vrati pre roka.