Home Некатегоризовано Berluskoni XXVII: Malo o razvratu!

Berluskoni XXVII: Malo o razvratu!

by bifadmin

Čitam dnevnu štampu kako nevešto izveštava o najnovijim skandalima našeg junaka Silvia B. pa se brzo bacih na pisanje da ne ostavim verne čitaoce u zabludi koju drugi seju. Prvo mi je palo u oči da izveštavaju kao da su malo pali s Marsa – kao da se te seksi blamaže dešavaju samo Italiji i samo Silviu B. A ko nije lenj mogao je da pročita žestoku polemiku između Mome Đorgovica i Radoša Ljušića u kojoj prvoimenovani piše: „U memoarima Stefana Stevče Mihailovića povesničar može pročitati: -Vikali su na Kneza Miloša zbog ženskih, ali je M. (jedan od savetnika) tom prilikom rekao da je obeščastio 7 devojaka, R. (drugi savetnik) više od 50, drugima se savetnicima ni broja ne zna, samo ta je razlika, što je Knez davao nagrade i svaku usrećio, a oni su samo beščastili bez pare i dinara (kao Turci)“. Ovo malo istorije pokazuje da niko nije imun, samo je razlika u stilu. Miloš još i koje kako, ali one fukare od savetnika što se nadmeću ko je koliko nevinih devojaka prevrnuo baš su degutantne.

Nikad ljubav za pare

Za Silvia B. nema naložnice koja ga ne hvali kao nežnog i galantnog gospodina, čiji blagajnik damama na odlasku sa bunga – bunga party, deli koverte, pa koja se samo navečerala i ništa više, u njenom kovertu je 500 €, a koja je i „prilegla“ u njenom su četiri takve novčanice. Dakle Silvio B. je pravno-formalno u pravu kad tvrdi da nikada nije platio nekoj ženskoj za to što je sa njom vodio ljubav. Tačno. Platio je njegov blagajnik (ragionere, knjigovođa – izuzetno važna ličnost u mafijaškim poslovima) Đuzepe Spineli, koji je inače visoko pozicioniran u upravljačkoj hijerarhiji Silviovih kompanija. Silvio B. je u pravu kad tvrdi da nikada nije vodio ljubav sa nekom ženskom koja je glasala za levicu. Tačno, nije ni mogao – kako komentariše satiričar Kroca – jer da bi neko glasao mora prvo da bude punoletan, a Silviova slabost su maloletnice.

silvio i zne

Posle one male Noemi (I nastavak – Reality Show), kojom je počeo ovaj feljton i kojoj je naš junak došao na proslavu punoletstva kao „stari prijatelj“, najnovija bruka je pukla oko Karime El Mahroug, zvane Rubi „Rubacuori“ (opširnije u XXV nastavku pod naslovom Bunga – Bunga). To „Rubacuori“ doslovno prevedeno znači „Kradesrca“ ili kako bi se kod nas reklo „Srcolomka“. A upravo se najnovija afera svodi na to da se sudski ustanovi kome je mala sve lomila srca dok još nije postala punoletna i još da li za pare ili tek tako – iz sporta. Svi su izgledi da joj čednost nije prošla uz plišane zeke-pege, mace i kuce. Mala trenutno, kako sama kaže, zarađuje za egzistenciju kao „domaćica“ (mamac za publiku) jedne diskoteke u Milanu za platu od 5.000 evra mesečno. Padne još po nešto za rad preko norme. Pa vi mladi sad glancajte klupe na fakultetima, da biste kad diplomirate i ako imate sreće da nađete posao radili za 500 evra mesečno, koliko mala i njoj slične, dobiju kao utešnu nagradu za veče „kada se ništa nije dogodilo“.

Ajd’dmo redom

Mesecima se čekala odluka Vrhovnog suda, hoće li potvrditi ili odbaciti zakon kojim se premijeru i ministrima (da baš ne bude „ad personam“ – samo za njega) garantuje pravo na „Legittimo impedimento“ („Opravdanu sprečenost“) – da sam odluči hoće li se pojaviti na sudu kad je pozvan ili će otići negde da, kao važan državni posao, preseca vrpcu na ulazu u novo obdanište… Nedelju dana pre nego što je sud zasedao izdeklamovao je Silvio B. još jednu od svojih kletvi upućenih sudijama. Kako su: „bedne sluge upregnute u kola komunista… koji danas nose kašmir, ali nisu promenili svoju ćud… oni su u smrt poslali preko 100 miliona ljudi…“ Kako reče jedan iz opozicije: „Malo je spustio durbin, ovoga puta nije rekao da komunisti jedu decu“. Time je trebalo da malo poplaši sudije Vrhovnog suda pre donošenja presude. Stalo mu je bilo, jer je taj zakon na mala vrata trebalo da mu omogući nedodirivost, budući da mu je zakon o sudskom imunitetu za vodeće političke ličnosti propao. Bezvezne nade, jer te uvažene sudije i onako uvek donose odluke koje treba da zadovolje sve suprotstavljene strane. Tako je bilo i ovoga puta. Zakon o opravdanoj sprečenosti ne važi, kao takav, ali se sprečenost mora uvažavati i to je dužan sudija da proceni u svakom konkretnom slučaju. Sada svi tvrde kako su pobedili, a ta mudrost inače piše u svim zakonima o sudskom postupku u svetu pa i u Ugandi, a ne samo Italiji.

Provera šta se može postići u praksi posle labavljenja imuniteta premijera, usledila je samo dva dana kasnije kada je sud u Milanu pokrenuo novi postupak protiv Silvia B. i drugih osoba pod optužbom za „favorizovanje prostitucije i zloupotrebu maloletnih osoba“. U jednom od ranijih tekstova napisao sam da ako se bilo kako načne imunitet premijera, nastaviće se tri zamrznuta procesa protiv Silvia B. ali će masa istražnih sudija, željnih da postanu slavni ružeći najslavnijeg, povaditi iz fioka ono što oni imaju da mu svale na vrat. I bi tako. Tri žestoke sudije krenule u akciju: Ilada Bokasini (stručnjak za mafijaške poslove, nadvladana od Silviovih advokata u jednom ranijem suđenju razvlačenjem i zastarenjem procesa), Pietro Forno (stručnjak i inovator pravnih definicija zaštite od seksualnog nasilja) i Antonio Sanđermano (briljantan u rešavanju nerazjašnjenih slučajeva). „Velikodušno“ nude „tuženom po službenoj dužnosti“ da prihvati „skaćeni postupak“ – a to znači da prihvati da se odmah pojavi na sudu (ponuđen je čak jedan termin u nedelju, ako tuženi nema kad drugim danima), a za uzvrat mu se kazna smanjuje za jednu trećinu i od trenutka kada prihvati takav postupak sud nema prava da sakuplja nove dokaze. To znači da je sud tokom „lovostaja“ nakupio dovoljno dokaza za tužbu. Dok ovo pišem Silvio još nije odlučio hoće li prihvatiti ponudu.

Pretnja: 15 godina robije!

Optužba je, kao što rekoh, za favorizovanje prostitucije i zloupotrebu maloletnih osoba. Mala Marokanka Rubi, čim su je pustili na intervenciju Silvia B. koji je tvrdio da je rođaka egipatskog predsednika Mubaraka (i to je deo tužbe – dovođenje sudskih organa u zabludu), raspričala se telefonom uz mnogo detalja kako izgledaju Bunga – Bunga party kod premijera u vili, sa toliko detalja o njenim ličnim avanturama sa premijerom, da joj sada malo vrede tvrdnje da je dotični „jedan fini i duševni gospodin sa kojim nikada ništa nije imala, a pare joj je davao jer je mnogo dobar“. Preko listinga njenog mobilnog ustanovilo se da je više puta ostajala da „prespava“ u vili premijera, a jednom da je ostala čak pet dana. Posebna atrakcija je podatak da je nevinašce Rubi 25. aprila 2010. „prenoćila“ u vili San Martino (nastavak VI – Nisam svetac), a nekim slučajem te noći se u vili zadesio u privatnoj poseti Silviu B. i ruski premijer Vladimir Putin. Šta su matori razvratnici radili u prisustvu Rubi i drugih devojaka to za sada znaju samo oni, devojke i možda istražne sudije. Na sudu će curice verovatno reći da su ređali pasijans – bar ja tako verujem.

rubi opet

Inače sudeći prema opisima sličnih provoda, devojaka je uvek bivalo između 10 i 20, pa bi za večerom – kako opisuje jedna od učesnica – Silvio neprekidno govorio, pričao ofucane viceve, a njegov verni direktor jedne od privatnih TV Emilio Fede povlađivao. Treći je, tog puta, koji opisuje, bio direktor medijske kuće Meduza (vlasništvo Silvia B.) koji je mudro ćutao. Posle završene večere prešli su u Bunga – Bunga salon. Neka vrsta privatne diskoteke zajedno sa onom štanglom za „lap dance“ ili kako se to već zove. Pre dolaska u tu salu devojke se presvuku u kostime, najčešće medicinskih setara ili policajki, ali obavezno sa obnaženim grudima. Igrale bi, izvijale tela, simulirale seks i uopšte poticale libido matorih posmatrača. Valjalo se pokazati, jer se iz te sale odlazi u treću gde gazda Silvio donosi konačnu odluku koja će od njih ostati da tu noć provede sa njim. Kako dotična cura priča – borba je žestoka, jer pobediti ne znači samo veći honorar te večeri nego i eventualni angažman na jednoj od tri privatne i tri državne TV moćnog Silvia B. San svake od devojaka je: pojaviti se na TV, postati javna ličnost.

Zakonska cena za te zabave, naravno ako se dokaže da: „Ko god navede na prostituciju, neku osobu uzrasta manjeg od 18 godina, ili favorizuje, ili zloupotrebljava prostituciju, kažnjava se zatvorom od 6 do 12 godina uz novčanu kaznu od 15.493 do 154.937 evra“. I još: „Otežavajuća okolnost je ako neko seksualni akt obavi sa maloletnom osobom između 14 i 18 godina, u zamenu za novac ili neku drugu protiv uslugu ekonomske ili kakve druge prirode – kazniće se dodatno zatvorom od 6 meseci do 3 godine i novčanom kaznom ne manjom od 5.164 evra“. Dakle, uspeju li sudije da napakuju dovoljno Silviu B. preti maksimum 15 godina robije. Što britanski „The Guardian“ navodi na naslovnoj strani. Nema svetske, pa ni provincijane novine koja o tome ne piše. Meni je najlepša karikatura u „Süddeutsche Zeitung“: Ide kolona vozila, napred policajci na motorciklima, zatim limuzina u kojoj je Berluskoni i pozadi „marica“ (vozilo za prevoz zatvorenika). Nema reči, kao što nema ni kod Koraksa na karikaturana, odnosno na mnogo dobrim karikaturama uopšte.

Pranje praznih glava

Dan pre nego što mu je sud uručio poziv Silvio B. je rešio da ponovo menja ime svoje partije – bila je „Forza Italia“ pa „Partito delle Libertà“ (Partija sloboda) i sad bi trebalo da postane: „Italia – Berluskoni“ – da se odmah vidi ko je vlasnik Italije. Dolazak poziva pokvario mu je raspoloženje, ali je pozivao odmah dvojicu od svojih privatnih advokata i privatnih poslanika u Parlamentu i angažovao ih da „to malo srede“. Njih dvojica, Gedini – kojega polako krckam od prvog nastavka feljtona kao simbola za gađenje (nastavak XX – „Sezona razvoda“) i Longo pozvali su u vilu San Martino (nastavak VI – Nisam svetac) na desetine devojaka, mladih lepih žena, ministarku za jednaka prava Maru Karfanju (video u XII nastravku „Pravo na interpretaciju seksa“) i savetnicu u upravi regije Lombardija Nikol Mineti (nastavak XX – Sezona razvoda) koje su preko žurki iz te vile za nagradu postale to što su danas, gde su kao od njih hteli da čuju nihove utiske koje će reći policiji kad ih prozove. Dakako da je to bio čas indoktrinacije na kojem su naučile uloge, a refren u priči je da su se one lepo zabavljale na žurkama kod premijera, da je on divan čovek, bolji nego njihove tate, da nije nikada bilo seksa, još manje nekih para ili bilo čega nedoličnog. Odbrana se, uobličava, međutim, nevolja je što postoje listinzi mobilnih telefona, slike i video snimci nekih nezgodnih stvari.

Šta će biti? Ja tvrdim: ništa! Isuviše je moći koncentrisano u ovoj sluzavo otužnoj priči. Istražne sudije jesu željni da ovoga puta isteraju do kraja, međutim, oni su uglavnom usamljeni, gore nego onaj Šejn, u istoimenom vesternu koji je meni najdraži. Neće biti ništa jer Silvio B. nije izneverio osećanja koja prema njemu „takvom kakav jeste“ gaji većina Italijana. Kad to bude uradio, onda će ga samleti kao Ben Alija u Tunisu ovih dana. Njega ne dira ni Crkva iako Papa non stop morališe, ne dira ga ni moćna organizacija „Pro Familia“. Opozicija je nemoćna, a postaće moćna tek kada se on sam uruši. Kao što su pobunjenici osvojili Bastilju kad u njoj nije bilo nikoga. U međuvremenu raste broj državnika koji se ugledaju na neponovljivog Silvia B. Pomenuti Ben Ali što je pobegao iz Tunisa, tvrde da je po uzoru na Silvia B. nagrabio medije, pa vlast, pa pare, pa još para, pa još… dok raja nije podivljala. Onda onaj komšija Viktor Orban iz Mađarske, hvalio se još u prošlom mandatu da mu je životni uzor Berluskoni, da navija za njegov „Milan“ strasnije nego za bilo koji mađarski tim. Pa bugarski premijer Bojko Borisov, nekadašnji „gorila“ Todora Živkova, gleda u Silvija ko u boga, a u njegove cice ko u ikonu trojenožicu… Putin, kako videsmo dolazi koji put na provod kod svog prijatelja. Nego jeste li videli ono rusko čudo: kalendar lepotica za 2011. sa naslovom „I love Putin“. Zgodan kalendar, a ženske još više. Ljubitelja moći i zgodne mladeži ima na tone.

Prošli nastavak (XXVI – Totalno pomračenje Italije) završio sam pričom o imperatoru Tiberiju. Silvio B. je postigao i više – broj vila od kojih su neke po svetskim poreskim i turističkim rajevima, neograničen broj ženskih na raspolaganju, slava, publicitet i bogatstvo – jedino ga istražni sudija (opozicija je nemoćna) sprečavaju da imenuje i Ministra za razvrat, što je Tiberije ostvario.

Milutin Mitrović

 

Pročitajte i ovo...