Nakon povećanja akciza i novih cena goriva, Srbija je ponovo jedna od najskupljih država u regionu u pogledu derivata. Da stvar bude gora, inostrane kompanije su ovim potezom diskriminisane jer će uvoziti derivate po većim cenama, a jedini kome takva situacija može da odgovara je NIS koji će, dok traje ova „liberalizacija“, učvrstiti monopolski položaj. EU će zbog toga moždauputiti oštar protest Srbiji i to u trenutku kada ona popunjava upitnik i svim snagama se bori da pristupi Uniji.
Da podsetimo, akcize su povećane od 1. januara, ali se prvi put desilo da je napravljena razlika u visini nameta za goriva evropskog kvaliteta i onih koja izlaze iz NIS-ovih rafinerija, pri čemu su akcize na derivate evropskog standarda više.Time je dodatno zaštićen monopolski položaj NIS-a.
Danas piše da je potpresednik Vlade, Mlađan Dinkić, upozoren na to da će EU reagovati kada je uBriselu potpisivao Bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU.
Odluka o povećanju akciza je kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane. Prema članu 26 Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi jedino ako to prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje koja uvozi te proizvode. Čak i u takvim situacijama zaštitna mera morala bi da bude vremenski ograničena, a druga strana o tome obaveštena. Takođe, u članu 28 Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da postepeno prilagodi sve državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje.
Ova odluka je potpuno u suprotnosti sa „liberalizacijom“, rečju koju su političari odavno ishabali. Naime, sada se uvoznicima ne isplati da derivate nabavljaju iz inostranstva (pre svega iz svojih matičnih kompanija) pa pravih efekata liberalizacije nema. Mi tu čak ne štitimo ni spostvene interese jer NIS više nije naš. Čije interese onda štitimo?