Vrlo su česti slučajevi u kojima se klijenti poslovnih banaka žale na nedovoljnu informisanost
u vezi uslova korišćenja određenih proizvoda i usluga. Sve veće angažovanje Narodne banke
Srbije, pa čak i sudova u rešavanju nekih od ovih problema ukazuje na veličinu problema u
komunikaciji između poslovne banke i klijenata.
Zarada po učinku ili broju prodatih proizvoda, targetirani broj novih klijenata i slični uslovikoje poslovne banke postavalju pred svoje zaposlene, dovode do toga da i sami službenici kojikomuniciraju sa klijentima „zaborave“ da prenesu sve informacije o uslovima poslovanja saodređenom poslovnom bankom. Portal Kamatica.com je identifikovao 7 najčešćih stvari o kojima bankarski službenici nedovoljno informišu klijente:
1. Ukoliko u roku od par dana nakon isteka oročenja novca isti ne podignete ili reoročite nadrugi rok, banka vrši automatsko reoročavanje sredstava na isti rok.
Sve poslovne banke u Srbiji vrše automatsko reoročavanje sredstava na isti rok po istekuoročenja i „nereagovanju vlasnika sredstava“. Podrazumeva se da ukoliko klijent u roku odnekoliko dana nakon isteka oročenja ne dođe u poslovnicu banke i ne da nalog službeniku odaljim namerama sa uloženim sredstvima, isti želi da ih ponovo oroči na isti vremenski period,pod trenutno važećim uslovima. Međutim, ukoliko klijent nema informacije o ovom pravilu u bankarskom poslovanju, moglo bi doći doneprijatnosti u smislu nepotpune raspoloživosti sredstava do isteka sledećeg oročenja, promenekamatne stope i neobaveštavanja klijenta o tome i sl.
2. O promeni kamatne stope vas nećemo obavestiti direktno
Navedeno pravilo je vezano za prethodno i govori o ograničenim obavezama poslovne bankepo pitanju obaveštavanja klijenata o promenama u obračunavanju kamatne stope na oročenasredstva. Poslovne banke su u obavezi da tokom perioda oročenja obaveste klijenta ukolikoje došlo do promene kamatne stope na položene depozite. Međutim, poslovne banke čestoobaveštavanje klijenata vrše putem sredstava javnog informisanja, tj. indirektno, tako da takvainformacija do mnogih klijenata i ne dođe. U slučaju automatskog reoročenja, poslovne bankeobnovu oročenja vrše po trenutnim uslovima, koji mogu biti drugačiji od onih kada je klijentizvršio prvo oročenje sredstava. I u ovom slučaju klijent ostaje neobavešten o promenama.
3. Celokupna štednja vam nije dostupna u svakom trenutku
Iako nastupaju pod sloganima da vam je novac u bilo kom trenutku potpuno raspoloživ, poslovnebanke i po ovom pitanju odstupaju od proklamovanog. Mali broj korisnika bankarskih uslugazna da je gotov novac dostupan samo u okvirima limita blagajne ukoliko se ne najavi povlačenjesredstava sa računa. Kod oročenih sredstava, situacija je jasna – sredstva su potpuno dostupna tek nakon istekaoročenja, ali samo u ograničenom periodu – do sledećeg automatskog reoročavanja. Kada su upitanju sredstva položena na štednju po viđenju (avista depoziti), dostupnost je potpuna, ali samou iznosima koji su u okviru raspoloživih sredstava blagajne. Nije redak slučaj da klijent koji nijenajavio povlačenje depozita ne može povući više od dve do tri hiljade evra.
4. Povoljnije vam je da podignete novac u valuti, a potom ga razmenite u menjačnici
Često pitanje bankarskog službenika pri povlačenju sredstava sa deviznih računa je da li klijentželi novac u stranoj valuti ili u dinarima. Obzirom da se sredstva sa devizne štednje često koristeza kupovine koje se vrše u dinarima, čest odgovor klijenta je „U dinarima“. Na ovaj način bankaće izvršiti otkup deviznih sredstava od klijenta i isplatiti dinare, a time ostvariti korist za sebekoju klijent nije ni primetio.Uobičajeno lokalne menjačnice nude povoljnije kurseve za konverziju valuta od poslovnihbanaka.
5. Kamatna stopa na štednju se umanjuje za obračunat porez
Poslovne banke u svojim ponudama kamatnih stopa na štednju građana ističu bruto kamatnestope, kako bi privukle klijente „većim brojevima“. Zakonima je definisano da se na ostvarenukamatu plaća 10% poreza koji pada na teret građana i koji umanjuje ostvarenu kamatu na deviznuštednju. Zbog toga će kamatna stopa od npr. 5% značiti 4,5% prinosa za klijenta koji ima deviznuštednju.Retki su službenici banaka koji će vam naglasiti da će sredstva koja ostvarujete po osnovuobračunate kamatne stope biti umanjena za ovaj porez. Čak se i u obračunima koje dobijate napočetku oročenja ne ističe obaveza plaćanja ovog poreza kroz umanjenje očekivane ostvarenekamatne stope.Važno je napomenuti da dinarska štednja ne podleže oporezivanju, te da u ovom slučaju poslovnebanke istaknute očekivane kamate isplaćuju u celosti klijentu koji štedi u dinarima.
6. Kamatna stopa na vaša sredstva nije ista kao na reklami
Stepenasta štednja, rastuća štednja i slični novi proizvodi u ponudi poslovnih banaka za građanepromovišu nadprosečne kamatne stope na štednju u dinarima i stranim valutama, koje se nakraju pretvore u ispodprosečne. Kao dodatna pogodnost se promoviše i mogućnost ranijegrazoročavanja sredstava, ali se ne pominje da u tom slučaju kamata postaje daleko niža odprosečne.Ovakvi proizvodi podrazumevaju obračun različitih visina kamatnih stopa tokom trajanjaoročenja. Tako npr. za dvanaestomesečnu štednju, koja se promoviše u reklamama sa kamatnomstopom do 8%, se obračunava 2% u prva 3 meseca, 4% u druga tri meseca, 6% u trećem kvartalui 8% u poslednjem kvartalu oročenja. Ponderisanjem navedenih kamata dobije se prosečnakamatna stopa od 5% i to samo u slučaju da ulog ostane aktivan svih 12 meseci. U svakomdrugom slučaju kamata je čak i niža od 5%. Ukoliko biste sredstva povukli nakon 6 meseci,kamatna stopa bi bila tek oko 3%.Zbog navedenog je često mnogo povoljnije deponovati sredstva u poslovnim bankama poklasičnom principu ostvarenja kamate nakon isteka oročenja.
7. Zatvaranje računa štednje se naplaćuje
Jedan deo poslovnih banaka po tarifniku naplaćuje naknadu za zatvaranje računa štednje.Naknada za zatvaranje iznosi uglavnom između 100 i 300 dinara. Ne samo da pojedine poslovnebanke ne obaveštavaju klijente unapred o postojanju ove naknade, već im često naknadu naplatebez njihovog znanja – umanjenjem ostvarene kamate.Najčešći primer nekorektnog ponašanja poslovnih banaka je prisutan kod zatvaranja računaoročene štednje. Često klijenti po isteku roka oročenja odluče da ili povuku sredstva ili promenerok oročenja, što automatski povlači potrebu za zatvaranjem računa na kome je novac biopoložen u prethodnom periodu oročenja. Obzirom da je ostvarena određena kamata po oročenju,bankarski službenici često umanjuju istu radi naplate naknade za zatvaranje računa, a da o tomesamo površno informišu ili čak i ne informišu klijenta, već mu samo u sklopu „dokumentacije“na potpis daju izveštaj o naplaćenoj naknadi.Narodna banka Srbije je predlogom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga definisala daposlovne banke nemaju pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa, te bi ovaj problem mogaobiti rešen stupanjem Zakona na snagu.