To što trenutno imamo oko milion nezaposlenih neće sprečiti potrebu za uvozom radne snage, s obzirom na sve malobrojniju populaciju mladih i deficit specijalizovanih stručnjaka. Ulazak u EU donosi i veću mobilnost radne snage – odlazak naših, ali i prijem stranih kadrova, za koje je Srbija, pre svega za one iz severne Afrike i sa Bliskog Istoka, verovali ili ne “obećana zemlja”.
Nedavno objavljena projekcija Instituta za društvene nauke, preciznije dr Vladimira Nikitovića iz Centra za demografska istraživanja ovog Instituta – da će Srbija u doglednom periodu, a najverovatnije za desetak godina morati da uvozi radnu snagu – zazvučala bi cinično, imajući u vidu armiju od milion nezaposlenih, da nije reč o naučno-istraživačkoj studiji koja je objavljena u knjizi “Demografska budućnost Srbije – Imigracija kao izvesnost”. Da li će u deceniji koja je pred nama srpska privreda tako procvetati da će biti posla i za kadar iz “uvoza”, ili pak naši ljudi nisu adekvatno osposobljeni za profile koji će se tražiti u budućnosti?
Tekst je iz martovskog broja Biznis i finansije koji će se u prodaji naći 14. marta.
Ostatak teksta možete pročitati na sajtu Preko ramena.