Na 81. po redu sajmu automobila u Ženevi, predstavljeni su nanoviji modeli „automobila za 21. vek“. Stručnjaci kažu da je ono što se do juče smatralo naučnom fantastikom danas već realnost. Ševrolet, Micubiši, Reno, Nisan i druge poznate „marke“ počele su serijsku proizvodnju prvih elektromobila. Uporedo sa tim intenziviran je razvoj i proizvodnja motora (za postojeće modele) na biogoriva.
Tihu revoluciju u automobilskoj industriji već sada označavaju modeli poput i-MiEV (Mitcubisi), C-Zero (Sitroen), i-On (Pežo), kao i Opelov Elektro Mini. A posebnu pažnju posetilaca i na ovogodišnjem sajmu privukao je BMW-ov model XL1, urađen sa karbon-aluminijumskom karoserijom.
Ono što je stručnjake posebno uznemirilo je činjenica da se „euforija“ oko elektromobila polako stišava jer je dosadašnja praksa pokazala da su hibrdna i elektrovozila „puna mnogobrojnih tehničkih nedostataka“ , a o cenama, koje dostižu astronomske iznose, kažu potencijalni kupci da ne treba za sada ni govoriti.
Najposećeniji štandovi su (još uvek) Audija, Škode, Fijata, Subarua, Lexusa, kao i „večnog gospodina među limuzinama„ Bentlija. No, gde su u celoj ovoj priči Srbija i zemlje nekadašnje Jugoslavije? Na marginama.
Tek u katalozima deljenim posetiocima moglo se naći ponešto o Zastavi. Svakako, na poslednjoj stranici kataloga broj 586. Nakon slike Fiata Punto, sledi prikaz ukrajinske Tavrije.
I pored neverovatnih gužvi koje su pratile sve dane održavanja Sajma, organizatori su još jednom potvrdili fantastični profesionalizam i spretnost u „rukovanju“ zadatim, te je sve funkcionisalo tipično švajcarski – tačno i precizno kao sat. Na oduševljenje kako posetilaca sajma tako i izlagača.
Zoran Vitorović,
Ženeva