Na proširenoj sednici Odbora za trgovinu PKS, predsednik Privredne komore Miloš Bugarin izneo je podatke o nepovoljnim ekonomskim kretanjima prošle godine, uz bojazan da će se i u ovoj godini broj zaposlenih smanjivati zbog privatizacije, da će cene rasti i da će mnoga preduzeća i u 2011. biti nelikvidna. Kao dobre, ocenio je nove mere Vlade namenjene podsticanju izvoza, i dodao da se ove godine mora raditi na usklađivanju poreskog sistema sa stanjem na našem tržištu i osnivanju razvojne bankekoja će kreditima povoljnjim od onih koje nude komercijalne banke podsticati privredni razvoj.
Sastanku nije prisustvovao ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, kako je prvobitno najavljeno, ali je ispred Ministarstva pomoćnik ministra Ljiljana Stanković iznela podatke o smanjenju broja zaposlenih u ovom sektoru koji je u poslednjih pet godina izgubio 12,5 odsto radnih mesta. Pokrivenost uvoza izvozom je u decembru 2010. bila za 6,5 odsto veća nego u istom periodu prethodne ogdine, a i u ovoj godini raste, ali zahvaljujući depresijaciji dinara.
Opšti utisak je da je uprkos blagom rastu BDP-a prošle godine situacija i dalje vrlo nepovoljna. Broj zaposlenih je prošle godine bio manji nego u 2009. za 4,9 odsto, a inflacija najveća u Evropi. Strane investicije su bile za 38 odsto manje nego u 2009. Procene su da će cene na malo u ovoj godini imati rast od 8,6 odsto, a troškovi života 6,8 odsto. Privreda će se boriti sa nelikvidnošću, rastom kamata i visokim nametima.
Pozitivne su, po rečima Miloša Bugarina, mere koje se bave:
Regulisanjem dužničko poverilačkih odnosa, i to propisivanje obaveze za sve korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća da obaveze prema privredi izmiruju u roku od 60 dana, čime bi prestala zaštita ovog svojevrsnog „dužničkog lobija“; zatim promena propisa o registraciji privrednih subjekata koja bi omogućila APR-u da proverava podatke pre registracije istih što bi sprečilo određene pojedince da gase preduzeća i otvaraju nova u cilju izbegavanja plaćanja obaveza; dalje, predlog da se promeni uslov za osnivanje privrednih subjekata sa unetom odredbom o adekvatnosti kapitala za rizike kojima su isti izloženi; stvaranjem uslova za sprovođenje finansijkog restrukturiranja velikih dužnika koji imaju tržišnu perspektivu; uvođenjem novih oblika finansijske podrške za likvidnost preduzeća koja imaju održiv biznis ali su prezadužena, kroz preuzimanje dela vlasništva od strane Fonda za razvoj (u trajanju od tri godine posle čega pravo na preotkup ima prioritet); itd.
Porezima i javnom potrošnjom. Javna potrošnja mora biti smanjena, državna administracija efikasnija a administrativne procedure pojednostavljene. Poreska kontrola je usmerena na one koji redovno izmiruju obaveze dok je propuštena kontrola u sferi sive ekonomije, za šta se sada lobira. Potrebno je izvršiti izmene Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a i pojednostaviti ovu proceduru, kao i produžiti rok za plaćanje PDV prilikom uvoza za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, itd.
Finansijskim tržištem, gde bi trebalo izvršiti harmonizaciju propisa o hartijama sa standardima EU, ali i doneti propise koji regulišu osnivanje i rad kreditnih rejting agencija i njihov nadzor.
Monetarnom politkom, gde se predlaže ukidanje držanja obavezne rezreve u dinarima, i isključivanje deviznih depozita građana iz osnovice za obračun devizne obavezne rezerve. Trebalo bi omogućiti bankama da potraživanja od dužnika koji se bave poljoprivredom klasifikuju u povoljniju kategoriju i u slučaju da tokovi gotovine nisu adekvatni, ako se procenjuje da će dužnik uredno izmirivati svoje obaveze prema banci.
Što se tiče izvoza, predlaže se redefinisanje Strategije podsticanja izvoza za period 2008-2011. u smislu identifikacije prioritetnih izvoznih sektora. Tu su i ojačavanje finansijskog potencijala Agencije za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Preporuka je i usaglašavanje zakonodavne regulative iz oblasti carinskog sistema sa regulativom EU, obezbeđivanje panevropskih pravila o poreklu robe, kao i oslobađanje od carine sve robe koja se ne proizvodi u zemlji.
Osim konstatovanja teške ekonomske situacije i izazova koji nam predstoje, na sednici je bilo govornika iz redova privrede koji supredstavnicima Ministrastvadavali svoje sugestije vezane za loše rukovođenje stečajnim procesima, korupciju, nepodsticanje određenih privrednih grana poput elektronske trgovine, otežavanje izvoza zbog visokih carina, ali i nefleksibilnosti banaka prema privredi.