Najkasnije do kraja oktobra na međunarodnom svetskom tržištu trgovaće se i srpskim obveznicama, najavljuju iz Uprave za javni dug. Emitovaće se petogodišnje hartije od vrednosti vredne oko milijardu dolara ili 700 miliona evra, i to 500 miliona u evrima i 200 miliona evra u dinarima. Među članovima Vlade se ipak oseća strah od neuspešne emisije.
Pošto Telekom nismo uspeli da udomimo budžetska rupa je ostala nepokrivena, a ove godine iznosi140 milijardi dinara (1,3 milijarde evra).
Ovakva situacija verovatno je kumovala odluci o emisiji domažih obveznica, mada posle poslednjih turbulencija na svetskim berzama stručnjaci savetuju državi da se zaduži kod komercijalnih banaka u zemlji, jer će možda dobiti i povoljnije uslove nego u inostranstvu, a na taj način bi se izbeglo eventualno blamiranje zbog neuspešne emisije. Iako smo cele prošle godine smo slušali ministra Đelića posle razgovora sa stranim investitorima kako su oni veoma zainteresovani za naše obveznice, sada situacija izgleda drugačije.
U londonskoj kompaniji “Exotix”, specijalizovanoj za finansijski konsalting investitora, kako se na sajtu navodi, u hartije “egzotičnih” država poput Kube, Južne Koreje i Bosne i Hercegovine, očekuju da bi investitori mogli da se zadovolje i nešto skromnijim prinosom na srpske evroobveznice. “Između pet i šest odsto prinosa bilo bi razumno. Toliko bi bilo atraktivno za ulagače”, rekao je za “Akter” ekonomista te kuće Gabrijel Stern. Pod uslovom da tražnje za takvih hartijama uopšte bude. Domaćim vlastima ne ide naruku što su kamate na sve evroobveznice na međunarodnom finansijskom tržištu trenutno visoke.
“Ako se turbulencije na finansijskom tržištu nastave do oktobra, to će umnogome uticati na tražnju za bilo kojom emisijom državnog duga, i to će svakako uticati na stopu koju će Srbija morati da plati za svoj dug”, kaže on.
Kad se na to doda rizik zemlje koji se procenjuje kroz rejting koji je trenutno BB stabilan (u kategoriji “junk” ili neivesticionog, prema agenciji Standard&Poor′s) i cena po kojoj se zadužuju domaće kompanije u bankama, što je reper i na međunarodnom tržištu, onda to nisu dobre okolnosti.
Ekonomisti podsećaju da se prošle i ove godine država zaduživala po stopi od najviše 5,8 odsto kod komercijalnih banaka. Ako bi do kraja godine uspela da dobije takve kamate, to bi svakako bilo povoljnije od šest ili sedam odsto, koliko bi prema oceni domaćih bankara platila na svetskim tržištima.
Opet, država bi na sebe navukla veliki gnev privrednika ako bi iz banaka isisala neophodnih 700 miliona evra. U momentu kad se nadvio novi oblak krize koji će dodatno obeshrabriti bankare da finansiraju biznis, samo im još fali država kao konkurent. U poslednje tri godine država se zaduživala na domaćem tržištu, što kroz repo i trezorske zapise, što uzimanjem kredita i na taj način direktno je konkurisala preduzećima, jer je sigurniji dužnik, pa banke radije plasiraju novac državi nego domaćim biznismenima.