Rat koji su protiv temelja švajcarske države povele Amerika i Nemačka a pridružila im se i Velika Britanija sa ciljem dolaženja do dela novca deponovanog u švajcarskim bankama a pod izgovorom „da samo žele svoje utajivače poreza“, polako se bliži kraju.
Da podsetimo – prvo su specijalizovane američke sluzbe bezbednosti podmitile određene službenike UBS banke u Njujorku (a slično su par meseci potom u dva navrata izveli i pripadnici uglednog nemačkog špijunskog ansambla BND-a) da im predaju podatke o američkim štedišama koji su novac „sklonili na tajne račune u Helveciji“, potom su i zvanični Vašington ali i Berlin, krenuli u političke i diplomatske ofanzive uterivanja zvaničnog Berna u „mišju rupu“, a sa ciljem da im se preda novac koji su Amerikanci i Nemci sklonili u švajcarske banke.
Nakon toga usledila je kontraofanziva zvaničnog Berna. Optužbe iz Berna su po mišljenju posmatrača bile opravdane. Ukradeno je ukradeno, a to su u ovom slučaju bili podaci. Time se direktno krši jedan od najvažnijih elemenata Ustava Švajcarske, a to je neprikosnovena zaštita privatnosti ličnosti, makar se to odnosilo i na račune u bankama.
Postavljeno je pitanje dokle dopustiti takvo ponašanje određenih krugova iz Amerike i Nemačke, koji ovako diskutabilnim postupcima pokušavaju da se domognu „frish kesh-a“ za rešavanje sopstvenih problema.
Nakon mukotrpnih pregovora na liniji Bern-Berlin-Vašington konačno se došlo do, za sve strane koliko toliko podnošljivog okvira u kojem treba tražiti modalitete buduće saradnje.
Američka i nemačka strana za sada zadovoljno trljaju ruke. Tako će prvo Nemci od 35 milijardi (koliko traže) dobiti od švajcarke strane za početak svega 2 milijarde franaka, kao izraz dobre volje da se budući problemi rešavaju u okviru prava i zakonaa ne krađom podataka.
Takođe, sa Nemačkom od pocetka 2013.godine na snagu treba da stupi sporazum kojim bi se za sve Nemce koji deponuju u švajcarke banke neoporezovani kapital, važiti porez od 25%. A to je porez koji na kapital postoji i u Nemačkoj.
Sa američkom stranom se još vode pregovori. Oni nisu, primećuju bankari, nimalo laki, jer američka strana postavlja ponekada i nemoguće uslove. Jedan od njih je da se „ukoliko postoje samo naznake (bez konkretnih imena osoba na koje se sumnja) da se novac od utaje poreza nalazi u švajcarskim bankama“ dopusti da se za cele grupe štediša zatraže podaci od Švajcarske. Ove postupke bankari već sada zovu „Fising ekspedicije“ (na slepo).
Sa druge strane, kažu oni naklonjeni Švajcarskoj, američka i britanska strana su izuzetno nefer prema Švajcarcima. Zašto? Jedan od uslova koji su predstavnici zvaničnog Berna u ovom „poreskom ratu“ postavili bila je da se „finansijska tržišta UK i USA otvore i za švajcarske banke“. Na ovu molbu, usled straha da domaće banke ne izgube lukrativne poslove, ni američka ni britanska strana još uvek ne pristaju. Za razliku od njih, Nemci su raspoloženi i za „otvaranje finansijskog tržišta“ ali o konkretnim modalitetima žele tek da razgovaraju.
A da je „poreski rat“ na momente dobijao i komične obrise pokazuje i slučaj nekih političara iz Grčke, za koje su javno počeli da sumnjaju „da možda u švajcarskim bankama nije i novac poreskih utajivača iz Elasa“. Nesto slično čulo se par puta i iz Lisabona. Obični Švajcarci su ove glasove i komentare tumačili krajnje jednostavno „očito sada svi žele da im mi sa našim novcem rešavamo njihove dužničke krize!“.
Zoran Vitorović, Bern