Kristin Lagard, čelnica Međunarodnog monetarnog fonda, najavila je da će i ova institucija sutra izaći sa revidiranim prognozama globalnog ekonomskog rasta, pesimističnijim od prethodnih i u skladu sa prethodno objavljenim ciframa koje jenajavila i Svetska banka. Legard je pozvala sve zemlje da rade na traženju rešenja za globalnu krizu da nas ne bi dočekao scenario iz 30-tih godina prošlog veka, koji se neslavno završio Drugim svetskim ratom.
U njenom pismu stoji da će zbog isprepletanosti tržišta većina zemalja biti pogođena krizom, a da su investicije u zemlje u razvoju pod znakom pitanja. To je jedan od razloga što će siromašne zemlje biti najranjivije u potencijalnoj novoj krizi.
Loša situacija kojoj smo svedočili prošle godine po njenom mišljenju je posledica neodlučnosti političkih lidera da zajedničkim naporima reše krizu, koju su pratile polu mere i nerešavanje dužničkih kriza. Njihov problem je taj što su pustili staru ranu da zagnoji, umesto da je leče. Zato ova godina mora biti godina lečenja.
Način da se svetska ekonomija izleči je, po Lagard, rešavanje pitanja evrozone, ostatka sveta i odgovornosti MMF-a.
Evrozona je svojim naporima da reši dužničku krizu zapravo pomogla pojedinim zemljama ali nije našla rešenje za celu zajednicu. Da bi to uradila, mora pre svega imati veći privredni rast, što se može postići podizanjem nivoa kapitala u bankama a ne smanjenjem kreditiranja, i pažljivim izborom fiskalnih mera. Drugo, evrozona mora uvesti zaštitu svojih članica od prelivanja krize iz nesigurnih zemalja, poput Italije i Španije. No, to ne znači da zemlje EU ne treba da budu čvrsto integrisane, ali u smislu zajedničkog nalaženja rešenja.
Evropa je sada gorući problem. SAD se oporavlja sporim tempom, a nezaposlenost u njoj ostaje visoka. Ova zemlja bi trebalo da se pozabavi i privatnim i javnim dugom. Japan ne može da izbegne konsolidaciju koja će povećati javni dug u narednim godinama. Kina može pomoći i sebi i svetskoj ekonomiji sa svojim pokušajima da smanji izvoz i investicije u korist potrošnje. Stvar bi poboljšale i fiskalne mere za potrošnju domaćinstava i liberalizacija finansijskog sistema. Na kraju, ne treba se oslanjati na ovaj finansijski sistem koji nas je i uveo u recesiju, već ga reformisati.
Uloga MMF-a da bude posrednik u zajedničkom rešavanju svih ovih pitanja. Ova institucija može ponuditi mnogo više od analiza, saveta i podsticaja. Zato bi trebalo iskoristiti Fondov pozajmljivački kapacitet. Procenjuje će da će svetu biti potrebno bilion dolara pozajmica, a MMF će se potruditi da prikupi 500 milijardi kako bi pomogao ekonomijama.