Mere štednje Evropskoj uniji mogu da donesu novo doba siromaštva, tvrdeanalitičari Sotiria Theodoropoulou i Andrew Watt, pozivajući se na primer Mađarske koja je 2009. počela sa štednjom i čini se da nije mnogo postigla. Mere štednje, otpuštanje viška zaposlenih u državnoj upravi i povećanje poreza možda bi imali efekta da imaju protivtežu u investicijama privatnog sektora.
U publikaciji pod nazivom Simptomi povlačenja:Procena mera štednje u Evropistoji da će siromaštvo pogodini najviše srednji i niži sloj. Svi oni koji su zavisni od države, penzioneri, primaoci socijalne pomoći i mladi, živeće još gore nego sada.
Lolgika autora studije je da manje novca u javnom sektoru sa sobom nosi i manju potrošnju a manja potrošnja slabljenje privatnog sektora koji na kraju i sam mora da počne sa otpuštanjima. Da bi mere štednje ojačale ekonomiju,Theodoropoulou i Watt smatraju da se moraju ispuniti najmanje tri uslova: ekspanzivna monetarna politika države (novi novac na tržištu, smanjenje poreza i povećana potrošnja), kontrola valute odnosno smanjenje njene vrednosti radi većeg izvoza, i izvoz u ekonomski razvijene zemlje. Sve ove uslove Evropa ne može da ispuni.