Najveće reprogramiranje duga u istoriji (grčkog) koštaće milijarde dolara za instrumente osiguranja. Nakon velikog ispitivanja tržišta Međunarodna asocijacija za razmenu aktive i derivataje ustanovila da ćedoći do velikih isplata vlasnicima kreditnih svopova. Po pisanju stranih medija više od 80 odsto paketa pomoći otići će u banke izvan Grčke i ECB.
Prema pisanjuDie Gazette od 130 milijardi pomoći 40 odsto će ići finansijskim institucijama van Grčke, grčkim bankama 23 odsto, a Evropskoj centralnoj banci 18 odsto. Ostatak od 19 odsto je namenjen finansiranju potreba same Grčke. Drugim rečima, više od 80 odsto paketa pomoći ide kreditorima, odnosno bankama izvan Grčke i ECB-u.
Zabluda je da privatni kreditori u slučaju restrukturiranja duga gube, piše Nurijel Rubini ispred Rubini global ekonomiks. On kaže da je PSI (Private Sector Involvement), pogodba u kojoj privatni vlasnici obveznica snose 53,3 odsto gubitaka, zapravo dobar posao, jer aktuelne i buduće troškove snose oficijalni kreditori. Do 2014. će po njegovim rečima samo jedna trećina grčkog duga biti na teretu privatnim kreditorima.
Sudeći po svemu ovome grčki problemi neće tako lako biti rešeni, a paket pomoći može samo na kratko da zamaskira problem. Pravi problem jeto što je grčka ekonomija od početka krize potonula za 15 odsto i što je svaki deseti zaposleni izgubio posao. Oštre mere štednje koje su obećane EU i MMF-u u zamenu za finansijsku pomoć, poput smanjenje minimalne plate za petinu, mogle bi pogoditi prihode države i uvesti zemlju u još dublju recesiju.