Ključno pitanje ovih ruskih izbora nije ko će pobediti već u koliko rundi. Poslednji put kad se Vladimir Putin kandidovao na izborima osvojio je 71 odsto glasova, ali sada mu je popularnost opala. Stručnjaci kažu da bi mu pobeda u prvom krugu ojačala popularnost i samopouzdanje po pitanju liberalizacije ekonomske politike. Ako bude morao u drugi krug, on može posumnjati u dosadašnje ideje i okrenuti se intervencionističkoj politici, staviti privatizaciju na čekanje, povećati poreze i postati manje velikodušan po pitanju socijalnih davanja.
Po anketama, Putin je i dalje najpopularniji kandidat, sa svojih 42 odsto podrške. Njegov najjači konkurent, Genadij Zjuganov ima 10 odsto. Putin međutim može da dobije koji glas i od neodlučnih birača, kojih ima 22 odsto.
Pobeda u prvom krugu bi mogla da ohrabri Putina da razmotri i prihvati zahteve demonstranata na ulici, i da krene u dijalog sa opozicijom.
Nastavak nadmetanja u drugom krugu može ga dovesti do preispitivanja sopstvene moći što bi značilo da bi postao manje tolerantan prema opoziciji. Takođe, mogao bi da pokušava da povrati svoju moć intenzivnijim uplitanjem države u ekonomiju. Ovaj scenraio može se odigrati i ako Putin pobedi u prvom krugu u slučaju da jedva pređe granicu od 50 odsto.