Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada i socijalne politike, organizovala je konferenciju Žene u javnom životu, na kojoj su učestvovale potpredsednice političkih partija u Srbiji, predstavnice međunarodnih organizacija, državnih institucija i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom i promovisanjem rodne ravnopravnosti.
„Prema preporuci UN-a i Saveta Evrope političke partije treba da promovišu učešće žena u partijskim strukturama, kao i da ih bude minimum 30-35% u parlamentima na svim nivoima odlučivanja. Kako bi se to postiglo u Srbiji, Uprava za rodnu ravnopravnost priprema Smernice za političke partije, dokument koji će im koristiti kako bi što uspešnije unapredile rodnu ravnopravnost.“, najavila je dr Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost.
U 2011. godini u Srbiji bilo je nešto više od 22% poslanica u Narodnoj skupštini, 8% predsednica opština, skoro 5% gradonačelnica, oko 18% žena u vladi i oko 28% državnih sekretarki.
Sa druge strane, Srbija ima najpovoljniji izborni zakon i u novom sastavu, nakon izbora, srpski parlament će imati više žena u svojim redovima, 33%, na šta obavezuje Zakon o ravnopravnosti polova usvojen krajem 2009. godine. Prema izveštaju organizacije UNWomen samo 28 zemalja dostiglo je ili prestiglo kvotu od 30% žena u parlamentima. Poređenja radi, u Francuskoj je procenat žena u Parlamentu 18%, dok je u skandinavskim zemljama taj procenat čak blizu 50%.
Dakle, postignut je određeni stepen napretka u ovoj oblasti, ali Srbiju očekuje još posla, pre svega u proporcionalnoj zastupljenosti manje zastupljenog pola u Vladi, među državnim sekretarima i pomoćnicima ministara.
Kako bi se u Srbiji napravio pomak u oblasti rodne ravnopravnosti trebalo bi:
– da minimum 30-35% žena bude u parlamentima na svim nivoima vlasti, sa mogućnošću povećanja tog standarda do 40% kako je propisano dokumentima Saveta Evrope;
– da se ispune norme i standardi koje preporučuje Savet Evrope;
– da se propiše standard o broju žena na rukovodećim položajima u izvršnoj vlasti na svim nivoima – da bude najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama;
– da određen procenat žena bude na rukovodećim položajima u sudskoj vlasti, imajući u vidu da je zastupljenost žena u sudovima na poziciji sutkinja proporcionalno dobra;
– da se sprovodi standard predstavljenosti žena u državnim delegacijama na međunarodnom nivou – najmanje 30%;
– da se izmeni zakonodavstvo u pogledu zastupljenosti žena u političkim partijama, NVO, sindikatima, udruženjima poslodavaca, itd;
– doneti pododredbe o podsticajnim merama za političke partije koje u svojim rukovodećim telima i na svojim listama imaju više od 30% žena.