Američki mislilac Robert Kagan pre deset godina napisao je u svom čuvenom kontroverznom eseju da su Amerikanci veruju u boga rata Marsa, a da su Evropljani vođeni idejama boginje ljubavi Venere. Međutim, deset godina kasnije, posle Afganistana, Iraka i finansijske krize, Kagan je spreman da preispita svoje stanovište.
Amerikanci su pali sa Marsa, dok su Evropljani sa Venere, napisao je Kagan 2002. godine, izazvavši tada mnoge filozofske i političke polemike. Po njegovom pisnaju, Amerikanci žive u svetu oblikovanom po pravilima TomasaHobsa, u kojem dominira sila, dok Evropljani obitavaju (ili se pretvaraju da to rade) u svetu po Kantu, gde caruju zakoni i institucije.
Ipak, danas Robert Kagan kaže da su stanovnici Evrope početkom decenije bili spremni da žive u srećnom svetu, ali da ih je teroristički napad 9/11 iznenadio u jednom drugačijem smislu nego Amerikance. Naime, Evropljani su od tada nastojali da negiraju novonastalu realnost, umesto da je prihvate. S druge strane, čak i pre tog događaja, još tokom Klintonove administracije, piše Kagan, videlo se da su razlike između SAD i Evrope dublje strukturalne prirode.
Novi tekst Roberta Kagana delimično je inspirisan člankom „Postmoderna država“ britanskog diplomate Roberta Kupera, koji je nekoliko godina bio savetnik Havijera Solane. Kuper je u svom tekstu zagovarao „novi liberalni intervencionizam“, po kome bi moderne evropske demokratije morale da prevaziđu svoj strah od vojnih intervencija u svetu zarad očuvanja svojih vrednosti.
Kagan ističe da se deset godina kasnije stvari naizgled menjaju. SAD su nakon neuspelih vojnih kampanji u Iraku i Afganistanu naučile da moraju da se okrenu svojoj diplomatiji, razvoju i poštovanju zakona, jer im je upotreba sile malo toga dobrog donela. Preko Atlantika, pokazalo se da se vera u institucije i zakone poljuljala onog trenutka kad je prva velika finansijska kriza pokucala na vrata. Sada, dok obe sile preispituju buduće pravce svoje politike, iza ugla se pomalja Kina, ali da li ona donosi i neku novu vrednost?