Zemlje takozvane grupe BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) danas su tvrda „cigla“ razvoja (brik na engleskom znači „cigla“, ali kolokvijalno i „sjajan momak“). One svojim visokim stopama rasta čine balans svetske ekonomije, nasuprot krizi. Jedne od njih (Brazil i Rusija) svoj nagli napredak zasnivaju na visokim cenama sirovina, druge na tvrdom radu – nižim cenama radne snage (Indija i Kina). Iako sve one uvažavaju međunardne propise o zaštiti radnika, borba za plate i uslove rada je sve žešća. Nivo življenja zaposlenih u zemljama BRIK je nejednak, ali generalno nizak u odnosu na svetske standarde. Tempo kojim se razvijaju daje osnova za verovanje da će – kako uostalom njihove političke elite i obećavaju – uspeti da u nedalekoj budućnosti pristignu srednje razvijene zemlje, a u ponečem da premaše i najrazvijenije. Valja imati u vidu da su sve one doskora bile na mnogo nižem stepenu uslova rada i nagrađivanja, te da spadaju u retku vrstu zemalja koje imaju jasne prespektive. Proces emancipacije radne snage podrazumeva i da se događaju masovni protesti zaposlenih te da se u borbi za bolji nivo rada i življenja formiraju jaki sindikalni pokreti. Bez sumnje je u tom kontekstu najznačajnija Kina i kao najbrojnija, i kao najveće tržište (druga ekonomija u svetu) i kao zemlja jasne političke orijentacije na jačanje tržišta rada. Nismo skloni da njih i njihove sisteme nekritički veličamo, ali je za sada sasvim sigurno da te zemlje svojim primerom dokazuju nadmoć realne ekonomije nad „kreativnim“ finansijama koje su dovele do krize svetskih razmera.
BRIK, radna snaga i sindikati: Da nam živi, živi rad
717
Prethodni članak