U nedelju će se u Francuskoj održati prvi krug predsedničkih izbora. Glasači su zbunjeni jer su tokom prilično neobičnih predizbornih kampanja imali prilike da upoznaju različite temperamente kandidata, ali ne toliko i njihove poltičke i ekonomske platforme.
Žak Šemini, kandidat ispred ujedinjene partijesindikata i napretkaLinden-Laruš imao je tokom svoje kampanje nekoliko iznenađujućih izjava, poput one kojom je Baraka Obamu poistovećivao sa Hitlerom ili kada je rekao da će kolonizovati Mars ukoliko bude izabran. S druge strane tu je i Natali Arto, deklarisani trockista, koja želi da uvede vladavinu proletarijata. To su neki od marginalnih predstavnika francuske predizborne trke, ali su čak i oni skupili dovoljni broj glasova da budu njeni učesnici.
Pobednik će se znati posle drugog kruga, a već sada se zna da će glavni protivnici biti sadašnji predsednik Sarkozi i Fransoa Oland ispred socijalističke partije.Oland iza sebe ima veliku podršku, ali sudeći prema svim ispitivanjima, nije je stekao na osnovu svoje rečitosti i privlačnog političkog programa već isklljučivo zato što je jedini kandidat koga Francuzi vide kao sposobnog da dođe na mesto Sarkozija.
Za to vreme, Francuska je izgubila vrhunski kreditni rejting i njen državni dug iznosi 90% BDP-a. Iako situacija još uvek nije tako crna kao u Španiji ili Grčkoj, nijedan od kandidata nije se u potpunosti posvetio ovoj temi. Socijalista Oland je najavio eventualna povećanja nekih poreza u cilju smanjivanja javnog duga inova izdvajanja u visiniod 20 mlrd evra, što nailazi na otpore među ekonomistima, koji ističu da je zemlji potrebno najmanje 100 mlrd evra uštede u narednih pet godina.
Umesto da se pozabave time, i Sarkozi i Oland su glasačima predstavili sliku moćne i naredbodavne Francuske u okviru EU, koja preti izlaskom iz Šengenskog sporazuma ukoliko se ne reši pitanje ilegalnih imigranata (Sarkozi) ili preispitivanjem novog fiskalnog sporazuma koje su potpisale zemlje članice (Oland). Konačan rezultat izbora biće poznat 6. maja.