Nemački Špigl pišeda iako vozači besne zbog rasta cena goriva, nekim kompanijama to odgovara. BMW i Airbus su lideri u efikasosti iskorišćenja fosilnih goriva i mogu samo profitirati od rasta, kao i da se pripremaju za svet bez fosilnih fosilnih goriva.
Još nekoliko centi poskupljenja i litra bezolovnog supera će koštati nemačke vozače 1,80 evra, što znači da će neko ko vozi BMW serije 3 pun rezeorvar plaćati 110 evra (63 litre). Norbert Reithofer, direktor BMW-a deluje neverovatno opušteno s obzirom da njegova kompanija zavisi od cene goriva. „Nekima je ovo pretnja, a nama prilika“, kaže i ubeđen je da će kompanija profitirati iz ovoga, jer su investirali milijarde evra u tehnologije koje štede gorivo kao što su efikasniji motori, lagane karoserije kod karbon fibera i povratnu kočionu energiju. BMW se smatra liderom u ovom polju, a rekordna prodaja 2011. godine potvrđuje da su kupci spremni to da plate.
Direktor Airbusa Tom Enders koristi slični argument jer njegovu branšu pogađa visoka cena kerozina. Ipak, ova kompanija nikad nije imala ovoliko narudžbi. Tako trenutno imaju preko 1000 narudžbi za A320, koji zahvaljujući novim motorima i specijalnim krilima štedi do 15% goriva. „Da budem jasan, mi profitiramo od visoke cene goriva“, rekao je.
U daljem tekstu se kaže da što je gorivo skuplje, paradoksalno, faza prelaska na druga goriva može imati manje problema zato što prolongira tranziciju na alternativna goriva. Tako svet kupuje vreme dok naučnici pokušavaju da otkriju nova goriva ili energije: efikasnije baterije ili nove elektrane. Međutim, fabrike za proizvodnju bogoriva doprinose smanjenju obradivih površina predviđenih za hranu, što dovodi svet pred fosilno finale.
Mere koje razvijene države mogu da preduzmu, pre svega da oslobode zalihe koje služe za regulisanje poremećaja na tržištu, kratkoročno bi spustile cene goriva, ali bi poslale pogrešnu poruku. Ne samo borci za očuvanje okoline, već i liberalni ekonomisti kažu da je cena goriva i dalje prensika. Tako Tomas Straubar, predsednik hamburškog Instituta za međunarodnu ekonomiju kaže da je najefikasnija alatka za inovacije u autoindustriji – oskudica.
Planeta Zemlja se suočava sa poslednjim zalihama nafte. Istraživaje novih izvora je sve komplikovanije, skuplje i opasnije, a potražnja je sve veća. Samo Kina troši 9 miliona barela dnevno, što je duplo više nego pre deset godina. Procena je da će do 2020, broj novih automobila prodatih u Kini biti za 70% veća nego danas. Situacija je slična i u Indiji koja kopira zapadni model potrošnje, gde milionima ljudi stalno nešto nedostaje – kao u svakom potrošačkom društvu.
Kada bi svaki stanovnik Zemlje koristio energije koliko prosečni stanovnik SAD, današnje rezerve nafte bi se istrošile za devet godina. OECD predviđa da će se svetska potrošnja udvostručiti do 2050. godine.