Španski premijer Mario Rahoj usvaja mere štednje jednu za drugom, i zbog toga je među narodom sve manje popularan. Ni stručnjaci nisu sasvim zadovoljni njegovim radom – ekonomisti tvrde da se nije doboljno bavio fundamentalnim problemima španske ekonomije: finansijskim sektorom i budžetskom politikom.
A finansijski sistem Španije je u kritičnom stanju – niko nije uspeo da ubedi tržišta kapitala da refinansiraju španske banke, koje sada mogu tražiti kredit samo uz garancije vlade i koje opstaju jedino uz pomoće ECB-a. Njihova reakcija na sve to je pooštravanje uslova za kreditiranje, što je nanelo dodatnu štetu firmama.
Javne finansije ne vode se transparentno i niko tačno ne zna sa čim Španija raspolaže. Donošenje budžeta je jako sporo a i kada se on donese oličenje je populizma a ne dobre ekonomske politike.
Zato ekonomisti preporučuju da se potraži pomoć i iz Fonda za finansijsku stabilnost kako bi se rekapitalizovao finansijski sistem. To nije dovoljno, trebalo bi napraviti dobar plan konsolidacije, koji bi zaista smanjio plate zvaničnika i zamrznuo penzije. Trebalo bi napraviti nezavisni fiskalni savet i redefinisati politiku autonomnog regionalnog finansiranja.