Domaćin ovogodišnje Pesme Evrovizije je Azerbejdžan, zemlja je koja je daleko od toga da bude uzor demokratije. Prenosimo kritički osvrt estonskog novinara na snishodljiv tretman, koji je uživao zahvaljujući režimu u Bakuu.
Azerbejdžan, koji je 22. maja započeo svoju ulogu domaćina Eurosonga 2012 22. (finale je održano u subotu 26. maja), sistemski se prijavljuje za organizovanje brojnih međunarodnih događaja i skupova. Nakon odbijanja njihovog zahteva da budu domaćini Olimpijskih igara 2016, podneli su zahtev za naredne Olimpijske igre 2020, kao i za Evropsko fudbalsko prvenstvo iste godine.
Sve ovo pokazuje da se zemlja koja sebe smatra „strateškim partnerom“ kako Sjedinjenih Država tako i Evropske unije oseća dobrodošlom, i da joj je ugodno u međunarodnim forumima. Takođe, uživa i u srdačnim odnosima s Estonijom: Estonski parlament ima 14-članu “grupu azerbejdžanskog prijateljstva”, a estonski aktivisti koji brane ljudska prava u zemljama bivšeg Istočnog bloka izbegavaju temu Azerbejdžana: stanje ljudskih prava beleži se kad je reč o Minsku, Moskvi i još skorije Kijevu. Međutim kada je u pitaju Baku – nema ni slova.
A zašto je tako, i da li je Azerbejdžan zaista drugačiji od Belorusije, nije li Baku prestonica jednog diktatorskog poretka? Već i pri samom postavljanju pitanja odgovor će biti odmah očigledan, ali mi ne želimo da ga uočimo. Znamo ko su protivnici vlade u zemlji, jer nisu sasvim ućutkani od strane vlasti, premda ne poseduju manevarski prostor.
Realnost je da zemlja odabrana za održavanje ovogodišnjeg međunarodnog festivala radosno baca novinare u tamnicu – već prepunu političkih zatvorenika, a kojih je, doduše, u manjem broju nego u beloruskim zatvorima. Međutim, izabran je Azerbejdžan jer ima naftu. Za razliku od mnogih drugih bivših sovjetskih republika, zemlja Azera ne stoji tako loše. I Kazahstan se tretira s poštovanjem, mada i njim vlada autoritarna garnitura.
Salva kritika bačena pod tepih. ‘Kristalna dvorana’ sa veb stranice Eurovision 2012 song contest, Baku, Azerbejdžan, 21. maj 2012.
AFP
Znamo da ove zemlje imaju lošu reputaciju, ali, takođe, znamo da se novcem sve sređuje. Uvek će biti nekoga ko zna nekoga u Londonu ili negde drugde, a ko će – u zamenu za novčana sredstva – biti spreman da autoritarnim zemljama pomogne u razvijanju pozitivne predstave, ili barem imidža koji nema nikakve veze sa životom i stvarnošću.
Evrovizija u znaku neslaganja
„Zalet za Evroviziju je glavobolja za Azerske vlasti“, objavio je bakuški dnevni list ‘Zerkalo’ (Ogledalo). I dok je PR poznatog međunarodnog muzičkog takmičenja Mišel Rovereli protestovala zbog „političkog prisvajanja ovog svetlucavo-zabavnog događaja“,kritike i osude ovog vizuelnog spektakla koji je protekao bez i najmanje greške stizale su sa svih strana – a posebno iz Nemačke, kao i od nekih međunarodnih nevladinih organizacija, koje su pozivale na bojkot.
U međuvremenu, azerbejdžanski aktivisti za ljudska prava i opozicija ukazivali su međunarodnoj javnosti da se usredsredi na „žalosno stanje ljudskih prava, obeleženo progonima protivnika režima i nepoštovanjem prava na slobodno udruživanje, slobodu medija i slobodu govora“. Po prvi put. Oni su uspeli da promarširaju ulicama Bakua, zahtevajući ostavku Ilhama Alijeva, dok se niz najavljenih protesta podudarao sa terminom održavanja Evrovizije 2012. Što se tiče azerbejdžanskih radikalnih islamista, oni su za azerske novine ‘Aze’, izjavili kako je Eurosong „noćna mora Muslimana“, obećavši pri tom da će gosti i učesnici Evrovizije biti meta njihovog napada.
25. maj 2012 Eesti PÄEVALEHT Tallinn