Na grčkim izborima zapravo se odlučivalo o daljoj saradnji sa MMF-oma jedine za koje se znalo da će nastaviti implementaciju mera štednje bile su Nova demokratija, koja je osvojila nešto manje od 20 odsto glasova, i PASOK sa manje od 14 odsto glasova. Pošto nema mnogo šansi za koaliciju koja bi podržala MMF-ove uslove, očekuje se redefinisanje grčkog stava o štednji.
Cnbc zatopredviđa da će nestabilnosti u Grčkoj osetiti ekonomija širom sveta. „Mere štednje su izgubile na popularnosti – svi evropski lideri koji su hteli da sprovedu štednju izgubili su mandate“, kaže Dejvid Kotok izCumberland Advisors. Grci će, po mišljenju stručnjaka, možda napustiti evrozonu i za njihovu budućnost se treba bojati, za razliku od Francuza koji su odabrali protivnika štednje ali umerenog.
Sada će se nadgledati svaki korak Grčke ali i Evropske centralne banke, jer će se zbog odbijanja Grčke da štedi vršiti pritisak na ECB da štampa novac. Stručnjaci od centralne banke očekuju dugoročno refinansiranje, odnosno injekciju kapitala kakva se koristila i ranije, kako bi se stabilizovala fiskalna politika.
Džim O’Nil izGoldman Sachs Asset Management međutim tvrdi da promena evropskog sentimenta može biti i povoljna za tržište. „Ako grčki rezultati donesu na tržište nove strahove i rizike od širenja ovakvih ideja po perifernim zemljama evrozone, onda i evro može oslabiti“, kaže on šaleći se da FED reaguje brže od ECB-a. „Ironično je da če eskalacija krize u evrozoni delovati pre na FED nego na ECB“, tvrdi O’Nil.