Većina izvršnih rukovodilaca u multinacionalnim kompanijama strahuje da će do kraja ove godine globalna ekonomija najverovatnije ući u novu recesiju, izazvanu pre svega krizom u evrozoni, te da će doći do ekspanzije protekcionizma i nove kreditne krize. Suštinski problem je sposobnost kompanija da adekvatno odgovore na predstojeće izazove, od kojih će četiri biti ključna za njihov opstanak i dalji razvoj.
Uprkos neizvesnim prognozama kretanja na svetskom tržištu, globalizacija je i dalje dominantan trend u većini od 60 vodećih svetskih ekonomija. Iako su ove zemlje za sada uglavnom uspele da izbegnu uvođenje protekcionističkih mera, istraživanja pokazuju da 90% izvršnih rukovodilaca iz kompanija koje posluju na ovim tržištima očekuje ovakve poteze u slučaju da globalna ekonomija doživi povratak u recesiju, zaključuju analitičari revizorske kuće Ernst & Young.
Nekoliko izvora podataka posebno ukazuju na izazove sa kojima se suočava nova ekonomija: Ernst & Young-ov indeks globalizacije (koji rangira 60 najvećih svetskih ekonomija prema njihovom stepenu globalizacije u odnosu na BDP), zatim istraživanje koje je pre šest meseci sprovedeno na uzorku od hiljadu izvršnih rukovodilaca u multinacionalnim kompanijama širom sveta, kao i prognoza kretanja globalnog i regionalnog rasta BDP tokom naredne četiri godine.
Iako istraživanja Ernst & Young-a predviđaju da će globalni rast BDP u 2012. godini iznositi svega 3.4%, indeks globalizacije već duže vreme ukazuje na to da će ona nastaviti da se širi – sve do 2015. godine. Ova pojava će biti najprimetnija u brzorastućim ekonomijama srednje veličine kao što su Vijetnam, Malezija, Meksiko i Kolumbija, kao i nekim manjim evropskim zemljama poput Belgije, Danske, Austrije i Slovačke. U isto vreme, među ključnim svetskim tržištima jedino indeksi u Velikoj Britaniji i SAD ukazuju na blago opadanje nivoa globalizacije tokom naredne tri godine. Razlog za ovo u dobroj meri leži u imigracionim propisima koje će ove zemlje doneti, a koji će otežati zapošljavanje radne snage iz inostranstva.
Šta najviše brine direktore?
Učinak tzv. brzorastućih ekonomija, koje predvode zemlje BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), za sada uspeva da nadoknadi „manjak“ koji nastaje usled drastično usporenog privrednog rasta u razvijenim zemljama. Istraživanja koja sprovodi Ernst & Young ukazuju da će prosečan rast BDP u brzorastućim ekonomijama iznositi 5.3% u 2012. godini, što znači da će nastaviti da nadmašuje rast BDP u razvijenim zemljama i uvećava udeo brzorastućih ekonomija u svetskom BDP. Štaviše, u ovim zemljama bi BDP meren kupovnom moći mogao da preraste onaj u razvijenim zemljama već tokom 2014. godine. Ovakvu mogućnost sugeriše i podatak da će u narednih nekoliko godina 70% svetskog privrednog rasta dolaziti sa brzorastućih tržišta, od čega će više od polovine biti generisano samo u Kini i Indiji.
U svetlu navedenog, razumljivo je da je većina izvršnih rukovodilaca u multinacionalnim kompanijama zabrinuta kada su u pitanju poslovne prognoze. Usporeni rast, sve jača konkurencija, operativne poteškoće i nedostatak dobrih kadrova na ključnim tržištima, glavni su razlozi zbog kojih su poslovni ljudi veći pesimisti u odnosu na većinu ekonomskih analitičara. Oni, naime, smatraju da će uprkos srednjoročnom potencijalu koji postoji na brzorastućim tržištima, globalna ekonomija najverovatnije ući u novu recesiju do kraja ove godine. Velika većina smatra da će novu globalnu finansijsku krizu izazvati nemogućnost otplate javnog duga u evrozoni, dok gotovo svi očekuju ekspanziju protekcionizma kada nova kriza dođe. Postoji i bojazan od nove kreditne krize, budući da banke smanjuju plasmane usled pada poverenja na međubankarskim tržištima. Najveći problem sa kojim se zapravo suočavaju internacionalne kompanije je taj što nisu sve dovoljno fleksibilne, brze i vešte da uspešno prevaziđu sve navedene izazove.
Ključni izazovi
Istraživanja ukazuju na četiri ključna izazova koji će u narednim godinama zahtevati adekvatan odgovor. U pitanju su kompleksni izazovi koji se ne mogu savladati preko noći, ali se sa njima može uspešno nositi svaka kompanija koja se osloni na fleksibilnost, brzinu i inovativno razmišljanje.
1.Uspeh na brzorastućim tržištima nije zagarantovan
Uspešan izlazak na brzorastuća tržišta otežan je usled porasta troškova, sve žešće konkurencije kao i činjenice da rast ovih ekonomija – iako značajno nadmašuje rast u razvijenim zemljama – zapravo usporava. Kompanije koje žele da uspeju u ovakvom okruženju moraju uneti maksimalnu fleksibilnost u svoju organizacionu strukturu i u isto vreme razviti inovativne poslovne strategije koje će obezbediti relativno brz povraćaj investicije.
2.Jedan pristup ne važi za sve
Izlazak na tržišta koja se značajno razlikuju u pogledu ekonomske perspektive i poslovnog okruženja, dovodi do značajnih operativnih poteškoća. Organizaciona mreža se mora sastojati od logički grupisanih tržišta koja se zatim, tako grupisana, integrišu u kompanijsku strukturu. Potrebno je i preispitati „outsourcing“ kao univerzalnu strategiju i razmisliti o pogodnostima koje donosi tzv. „near-sourcing“ odnosno koncept izmeštanja radnih mesta na lokacije koje su fizički bliže tržištima koje snabdevaju u odnosu na lokacije koje su – uprkos jeftinoj radnoj snazi – udaljene hiljadama kilometara i zahtevaju značajno vreme transporta.
3.Zakonodavni okviri se ne mogu predvideti
Među glavnim razlozima za zabrinutost u korporativnom svetu je nestabilno i nepredvidivo zakonodavno okruženje. Ovo se pre svega odnosi na rastuće izglede za nastanak globalnog trenda protekcionizma. Kako bi sve strane u ovom procesu bile zadovoljne, neophodna je komunikacija i razmena informacija između korporativnog sektora i izvršne vlasti. Ono što kompanije mogu da urade nezavisno od ovog dijaloga je sinhronizacija svojih lokalnih znanja i ekspertiza sa globalnom strategijom i koordinacijom, kao i stalna komunikacija sa poreskim organima radi obezbeđenja potpune usklađenosti sa propisima.
4.Teško je pronaći kvalitetne kadrove
Iako je, nominalno, radnika svih kvalifikacija sve više na tržištu, kompanije širom sveta identifikovale su ozbiljne teškoće koje nastaju kada treba pronaći odgovarajuće kandidate za raspoložive pozicije. Među merama koje mogu ublažiti ovaj problem nalazi se upućivanje najtalentovanijih ljudi na tržišta koja najviše obećavaju, unapređenje menadžera u skladu sa rastom tržišta, kao i potpuno nov pristup mobilnosti svojih zaposlenih.