Nagoveštaj o mogućem izlasku Grčke iz evrozone pogodio je sve zemlje južne Evrope. Premijer Španije Mariano Rahoj izjavio je danas u parlamentu da bi Španija mogla biti isterana sa finansijskog tržišta ako ne bude nastavila sa primenom paketa za smanjenje deficita. U međuvremenu, prinos na španske državne obveznice je ponovo skočio, što bi, ako se nastavi, dovelo u španiju u situaciju da nije u stanju da otplaćuje svoj dug.
“Postoji ozbiljna opasnost da ili nećemo moći da se zadužujemo, ili da ćemo se zaduživati po astronomskim kamatama”, rekao je Rahoj danas u parlamentu. Predložene mere, smatra Rahoj, pomoćiće “da zemlju izvedemo iz ove rupe u kojoj se sada nalazimo”.
Prinosi na španske 10-godišnje obveznice skočile su na 6,5 posto po prvi put od novembra, i ponovo se približili onim nivoima koji su doveli do stvaranja fonda za pomoć Irskoj, Grčkoj i Portugalu. Italijanskim obveznicama iste ročnosti se trguje sa nižim prinosom od 5,94 posto.
U međuvremenu akcije Bankie, španske banke koja je prošle nedelje delimično nacionalizovana, opale su danas za 10%. Ta banka, formirana spajanjem sedam banaka, potvrdila je da joj je centralna banka Španije naložila da napravi revidirani plan svog restrukturiranja.
Pogledi investitora i dalje su upravljeni na probleme u španskom bankarskom sektoru i na rizik prelivanja grčkog izlaska iz evra na druge zemlje.
Vest da Grčka nije uspela da formira vladu nacionalnog jedinstva i da će održati nove izbore u junu, donela je investitorima nove brige da će uprkos svemu Grčka morati da napusti evrozonu, što bi izazvalo probleme i u drugim zemljama evrozone.
Dok investitori odbacuju dužničke hartije tzv perifernih zemalja evrozone, nemačke 10-godišnje obveznice dostižu rekordno nizak nivo prinosa od 1,45 posto jer su investitori pretežno usmereni samo na njih. Spred na španske 10-godišnje obveznice u odnosu na nemačke dostigao je još jedan istorijski nivo prenjući se na iznad 500 baznih jedinica.
Španska Ibex 35 indeks, koji se kreće na najnižim nivoima u poslednjih devet godina, opao je za daljnjih dva posto u jutarnjoj trgovini.
Govoreći u utorak, lideri Nemačke i Francuske, Angela Merkel i Fransoa Oland, rekli su da Grčka treba da ostane u evrozoni i obećali da će raditi na merama oživljavanja privrednog rasta u Grčkoj.
Corado Pasera, italijanski ministar za razvoj rekao je u televizijskom intervjuu u sredu da će ako Grčka napusti evro prve na udaru biti zadužene zemlje evrozone, kao što je Italija.
U međuvremenu, Francuska je sredu ujutro uspešno prodala 8 milijardi evra državnih obveznica sa kraćim rokom dospeća. Ona planira da plasira do 1,2 mlrd evra u toku dana.
Nemačka je takođe plasirala 4.11 milijardi evra državnih obveznica na 10-godina sa prosečnim prinosom od 1,47 posto, što je ispod nivoa ostvarenog u aprilu.