„Doviđenja Akropolju“ piše na naslovnoj strani najnovijeg broja magazina „Špigl“ koji sada otkriva da se u nemačkom ministarstvu finansija već oko godinu dana razvija plan izlaska Grčke iz evrozone „u slučaju najgoreg scenarija“. Evropski lideri sada su uvereni da bi se grčko povlačenje iz monetarne unije moglo izvesti, piše list u četiri velika teksta posvećena različitim aspektima najnovije turbulencije u evrozoni. „Rizici od prenošenja krize na druge sada nisu tako veliki kao pre nekoliko meseci „, kaže luksemburški ministar finansija Luk Frieden.
Evropski čelnici, u svakom slučaju, više nisu spremni da zavise od proračuna grčkih političara, pa su se oslonili na svoje stručnjake da bi se pripremili na najgori ishod. Prošle godine, nemački ministar finansija Volfgang Šojble formirao je „radnu grupu za Grčku“ da razmotri moguće rešenje za izlaz. Izolovana od ostatka nemačkog ministarstva finansija, grupa se bavi razrađivanjem modela i scenarija o mogućim posledicama povlačenja Grčke iz evrozone, kako po nju samu tako i po ostale članice.
Najvažniji zaključak radne grupe je da je sada veliki deo grčkog duga u posedu institucionalnih vlasnika, prvenstveno ECB-a. Prema proračunima Ministarstva, ECB poseduje između 30 i 35 milijardi evra u grčkim državnim obveznicama.
Ove obveznice bi mogle postati loš dug ako Grčka zaustavi servisiranje dugova kad prestane da prima novac iz evropskih fondova za spašavanje. To je razlog zašto su stručnjaci u Berlinu osmislili posebno lukavo rešenje za taj problem. Oni predlažu da se ne ukinu u potpunosti tranše iz paketa pomoći koje Grci treba da prime u okviru paketa pomoći. Umesto toga, Grčka bi morala sama da da se snalazi za onaj deo pomoći koji se odnosi na isplate plata državnim službenicima i penzionerima. No milijarde koje su namenjena za servisiranje obveznica koje su u posedu ECB će biti uplaćene na poseban račun, čime bi bili anulirani problemi sa kojima bi se suočila centralna banka. Zauzvrat, ECB je već signalizirala svoju nameru da nastavi svoj program za kupovinu obveznica drugih zemalja koje će se naći pod pritiskom posle grčkog povlačenja iz evrozone.
Mehanizam u osnovi iznosi koliko i EFSF iz koga se plaća do 35 milijardi grčkog duga. Poslednja obveznica koju drži ECB dospeva u 2030.
Naravno, potraživanja EFSF prema Grčkoj ne bi nestala, ali je verovatno da jedno vreme zemlja ne bi bila u mogućnosti da ih otplaćuje posle uvođenja svoje nove valute. Zato će taj dug biti pretvoren u strano potraživanje i multiplikovati se.
Grčka neće biti napuštena
Čak i ako Grci istupe iz monetarne unije i ne prime daljnje isplate iz evropskih fondova za pomoć, oni neće biti napušteni. Ako Grčka i dalje ostane članica EU, ona će imati pravo na istu pomoć koju imaju i druge EU zemlje koje su u teškoj finansijskoj situaciji. Letonija, Mađarska i Rumunija dobile su takvu pomoć u prošlosti, na primer.
Takav scenario nije nužno nepovoljan za članice evrozone. „Tada za Grčku neće plaćati samo članice evrozone „, rekao je jedan visoki funkcioner nemačke vlade koji je želeo da ostane anoniman. „U stvari, svih 27 zemalja članica EU, uključujući i Veliku Britaniju, će morati da daju svoj doprinos.“
Iako će izlazak Grčke iz evro zone sigurno biti turbulentan po ostale članice, to će biti pitanje života ili smrti za Grčku. EU diplomate u Briselu govore u dramatičnom tonu o izazovima s kojima će se Grčka suočiti ako napusti evrozonu. Niko o tome javno ne želi da razgovara, kako ne bi dalje dolivao ulje na vatru na finansijskim tržištima. Ipak, planovi u slučaju potrebe za hitnim delovanjem već su razvijeni. „Naravno da smo se spremili“, kaže jedan zvaničnik upoznat sa situacijom.
Pre svega, kažu u Briselu, Grčka bi trebalo da uvede kontrolu kapitalnih tokova. Bogatiji Grci već su izneli 250.000.000.000 evra u inostranstvo, što se teško moglo sprečiti na slobodnom unutrašnjem tržištu sa zajedničkom valutom. Ali ako Grčka uvede drahmu, njene vlasti će učiniti sve što je moguće da zaustave iznošenje kapitala iz zemlje.
Policija čuva banke
Uvođenje nove – stare valute zahtevaće detaljan plan i izvođenje. Prvo treba odštampati drahme. „Banke će morati da budu zatvorene nedelju dana dok se nova valuta distribuira,“ predviđa jedan od visokih funkcionera EU, koji je proveo mesece proučavajući kao su druge zemlje reformisale svoje valute.
Iskustvo je pokazalo da su u takvim slučajevima policijske jedinice postavljene iza vreća peska u poslovnicama banaka. Tokom prelaznog razdoblja, bankomati bi mogli da isplaćuju samo iznose do 20 ili 50 evra, tako da kupci mogu da kupe minimum roba za svakodnevne potrebe.
Uvođenje nove valute će se početi s nekom vrstom obveznog perioda zamene evra za drahmu, tokom kojeg će ulozi Grka u evrima biti zamenjeni za drahme po fiksnoj stopi. Penzije i plate javnim službenicima biće isplaćene samo u novoj valuti.
Zvaničnici EU pripremaju se za mogućnost da Grci tokom tog perioda i duže neće biti u stanju da ispunjavaju svoje obaveze unutar EU, bar za neko vreme. Na primer, zemlja, kao potpisnica šengenskog sporazuma, nadzire spoljne granice Evropske unije. Ako bude devalvacije valute, carinici će imati i druge prioritete, barem u kratkom roku.
Turbulencija“
To će biti prvi put u posleratnoj istoriji da jedna zapadnoevropska zemlja proglasi bankrot i uvede novu valutu. Organizacioni izazovi su znatni, ali ekonomske posledice će biti još veće.
Ako se Grčka vrati na drahmu, ta valuta će drastično izgubiti vrednost u odnosu na evro, stručnjaci očekuju za oko 50 odsto a insajderi idu i do procena o 80% gubitka vrednosti valute. Banke i preduzeća sa stranim dugovima denominavanim u evrima neće moći da ih servisiraju i moraće podneti zahteve za stečaj.
Kao rezultat toga, Grčka će uroniti u još dublju recesiju. MMF procenjuje pad bruto domaćeg proizvoda za više od 10 odsto prve godine nakon povratka drahme. To će zemlju vratiti godinama unazad u ekonomskom smislu.
Ali nakon toga, prema MMF-u, grčka će privreda rasti i brže nego bez devalvacije. „Turbulencije bi mogle trajati jednu ili dve godine“, kaže Hans-Verner Sin, predsednik uticajnog minhenskog instituta za ekonomska istraživanja. Ali nakon toga, dodaje on, stvari će se ponovo poboljšati.
Ta profesorova prognoza se temelji na dve pretpostavke. Prvo, uvoz će postati skuplji, Grci će kupovatii više domaćih proizvoda, na primer grčki a ne holandski paradajz. U isto vreme, izvoz iz zemlje će postati jeftiniji, što će ga činiti konkurentnijim. Rezultat: grčko maslinovo ulje će zameniti španska ulja u nemačkim supermarketima.
Turistička atrakcija
Mnoge zemlje su uspele da reše svoje probleme devalvacijom valute: Švedska je to učinila u ranim 1990-im, u Južna Koreja posle azijske finansijske krize 1997. i Argentina u 2001. U svim tim zemljama, privreda je na početku bila u velikom problemu, ali se kasnije brže oporavljala.
Grčka može da smanji svoj spoljnotrgovinski deficit jer će izvoz biti veći a uvoz manji. U posljednjoj deceniji, njen deficit je bio gotovo rekordnih 10 odsto. I u 2010, kada je Grčku kriza pogodila punom snagom, zemlja je uvozila 32.000.000.000 evra više robe nego što prodaje u inostranstvu. Kao rezultat toga, Grčka, navodno poljoprivredna zemlja, je još uvek neto uvoznik hrane.
Druga privredna grana na koju mnogi stavljaju kartu i koja bi imala koristi od drahme bi bio turizam. Odmor u Grčkoj je postao preskup za mnoge strance. No s novom valutom zemlja bi mogla konkusati najvećim takmacima, Turskoj i Severnoj Africi.
To je verovatno, ali ipak nije sigurno da će ekonomska renesansa uspeti. Mnogi ekonomisti strahuju da bi neizbežan haos valutne reforme mogao zaseniti pozitivne učinke za dugo vremena. Štediše će izgubiti velik dio svoje imovine, Vlada bi se mogla suočiti s rizikom od kolapsa, Grci bi mogli biti gurnuti u siromaštvo i Evropljani bi se mogli suočiti sa dugotrajnim problemom u južnom delu kontinenta.
‘Previše beznačajna’
To nije jedini račun koji bi bio ispostavljen Evropi. Sve više i više grčkih dugova je u poslednje dve godine preuzimao javni sektor. U svetlu restrukturiranja duga u martu, privatni poverioci, poput banaka, osiguravajućih društava i hedž fondova, sada potražuju samo oko 100 milijardi evra grčkog državnog duga.
Tu su i zajmovi u iznosu od 73 milijarde evra koje su druge članice evrozone i MMF dali u okviru prvog paketa pomoći za Grčku. Atina je takođe dobila i prve tranše iz drugog paketa pomoći. A tu je otprilike 35.000.000.000 evra državnog duga u posedu ECB-a. Nejasno je što će se dogoditi sa potraživanjima ECB-a prema grčkoj centralnoj banci, tzv Target-2, kome je nedavno dodato još oko 100 miliona evra.
Agencija Fič procenjuje da će potraživanja javnog sektora prema Grčkoj narasti na više od 300 miliona evra do kraja godine. Ako veći deo tih potraživanja postane bezvredan, samo nemački ministar finansija bi se mogao suočiti sa gubitkom od nekoliko desetina milijardi evra.
Ovo je veliki iznos, ali ipak većina ekonomista veruje da je „preživljiv“. To bi odgovaralo otprilike neto zaduživanju nemačke vlade za ovu godinu. Drugim rečima, ekonomska šteta od grčkog povlačenja iz evra za Nemačku će ostati unutar granica. „Grčka privreda je jednostavno previše beznačajana“, kaže nemački ekonomista Klemens Fust.
Smanjivanje rizika
Zaključak je jasan: sadašnja strategija spašavanja Grčke nije uspela, ali se rizici njenog povlačenja iz evrozone smanjuju. Zato je važno iskoristiti ovu mogućnost za novi početak i Grčke i evrozone. Takođe će evrozona biti privlačnija za nove članove, kao što je na primer Poljska sa svojom snažnom ekonomijom. Radoslav Sikorski, ministar spoljnih poslova, već je signalizirao želju Varšave da se pridruži evrozoni.
Ako Atina bude napustila evrozonu, to će poslati snažnu poruku da se fiskalnim i budžetskim pravilima mora pristupiti sa većom ozbiljnošću i bolje ih se pridržavati u budućnosti. To bi takođe olakšalo Evropljanima da sprovedu sve potrebne odluke da sačuvaju evro. U mnogim zemljama, situacija u Grčkoj samo utvrđuje odbojnost prema fondovima za pomoć i izbavljanje iz dugova.
Nije za čuđenje da je u Nemačkoj mnogo ljudi koji su prema Grčkoj bili kritični. Horst Šefer, lider konzervativne hrišćanske socijalne unije (CSU), bavarske stranke sestre Merkelove CDU, odavno je pozvao na povlačenje Grčke iz evrozone, i sada se oseća zadovoljnim. Ako Atina ponovo uvede drahmu, to neće biti „ni kraj EU, ni kraj evra“, kaže on. „Moramo očuvati ekonomsku snagu Nemačke. To je važnije nego da Grčka ostane u evrozoni.“
Druga dva partnera u nemačkoj vladajućoj koaliciji takođe imaju oštrije tonove prema Atini. „Grčka ima budućnost u evrozoni, samo ako dosledno smanjuje dugove i sprovodi strukturne reforme“, kaže ministar ekonomije Filip Resler, vođa Slobodnih demokrata.“Omekšavanje, ili odstupanje od utvrđenih programa se neće dogoditi.“
Najveći test za EU
Volker Bufer, CDU guverner zapadno nemačke savezne države Hesen, takođe se zalaže za striktno poštovanje obaveza koje je Grčka preuzela. „Grčka je već dobila više novca nego što svojevremeno dato kroz Maršalov plan“, kaže on. „Grci moraju da tretiraju ove mere koje su im nametnute kao priliku za lečenje, inače nemaju šansu.“
Ali čak i ako se vrate na drahmu, grčki problemi ne bi dugoročno bili rešeni. Njeno povlačenje iz monetarne unije biće najveći test u istoriji EU. Ona će morati da nastavi da pomaže Grke da bi sprečila zemlju da upadne u haos i anarhiju.
Jedna stvar je jasna: Ako se Grčka vrati na drahmu, to će biti tačka na kojoj rad Evrope tek počinje.