Mere štednje u Grčkoj uticale su na standard stanovništva tako što ni zaposleni ne mogu da priušte sebi dovoljan broj obroka dnevno. CNN je napravio devet priča o uticaju ove krize na živote običnih Grka.
Konstantinos Papaioannou, nastavnik grčkog jezika i kolumnista kaže da su se njemu i ženi smanjili prihodi za četvrtinu. Najosetljivije skupine poput nezaposlenih i imigranata, po njegovim rečima, žive ispod minimalnih standarda. Kriminal se sve više toleriše, što stvara klimu besa i gubitka poverenja u političke institucije.
Manos Kallimikrakis (26), zaposlen u call centru u Atini, kaže da mu je plata sa 750 evra pala na 600 i da ne zna kako će od toga živeti. On nema za gorivo za kola a poslednje dve godine nije kupio novi komad odeće ali se ipak smatra sretnikom jer ima posao i kuću neopterećenu kreditom.
Panos Papanicolaou (47), neurohirurg iz Atine, vidi veliki porast samoubistava i saobraćajnih nesreća, kao i rast broja srčanih i psihičkih bolesnika. Ovo je posledica krize ali i teškoća u pristupu zdravstvenim službama.
Angeli Konidari (38), učiteljici iz Lemnosa, plata je smanjena za 30 odsto. „Ne jedem dovoljno, ređe uključujem grejanje i ne izlazim puno napolje. Moji učenici više ne uče strane jezike, niti se uključuju u sportske aktivnosti. Mnogi gube svest zbog neuhranjenosti. Ljudi razmišljaju o odlasku u inostranstvo“, kaže ona.
Yannis Bardanis (49), hirurg iz Ikarije je jedan od retkih koji podržava strategiju MMF-a: „‘Radim u državnoj bolnici i moja plata je smanjena za 25-30 odsto, od 4.300 na 3.300 evra. Izdržavam suprugu i dvoje dece, a živimo u iznajmljenoj kući. Podržavam mere štednje jer Grčka živi iznad svojih mogućnosti. Ali moramo smanjiti i troškove, a ne samo plate. Zašto bi naš premijer u Briselumorao odsedati u hotelu s pet zvezdica?’
Orestis Manos (26), student fizike iz Atine, kaže da nema novaca za izlaske i da mu je to trenutno veliko odricanje. Izgledi da nađe posao nisu veliki. Samo nekoliko njegovih prijatelja ima posao a ostali su otišli da ga traže u inostranstvu. i on planira da emigrira.
Alexandros Konstantinos Karlis (34), doktorant teorijske fizike iz Atine, oseća „agoniju, nesigurnost, bes.Agoniju za stotine hiljada onih koji su ostali bez posla zbog katastrofalne ekonomske politike koju nameću EU, MMF i grčki kabinet. Nesigurnost za sretnike koji su uspeli zadržati posao, ali čije se plate ubrzano smanjuju. Bes je zahvatio sve one čiji je kvalitet života degradiran, nestalo je njihovo samopoštovanje“.
Aggeliki Grevia (37), arhiktekta i web dizajner, kaže: „Srećom, nisam nezaposlen i prisiljen emigrirati, kao polovina mojih prijatelja. Nemam dece pa ne moram snositi dvostruki ili trostruki teret odgovornosti koji se uvećava sa ukidanjem socijalne države. Izgradio sam društvenu i političku svest koja je dosad bila u stanju mirovanja. Shvatio sam da društvo nije izjednačeno sa ekonomijom – da je ovaj sistem osuđen na propast čak ako i naši unuci budu plaćali“.
George Pentafronimos (30), IT konsultant, student na doktoratu, je ponosan što trenutno živi u Grčkoj jer je još jedna grčka legenda na svom početku i red je na njegovu generaciju da se zarad nje žrtvuje. Njegoviprijatelji ostaju bez posla, dok mlađi od 25 godina nikada neće imati šansu da budu produktivni. „Penzija mojih roditelja izgubljena je ili srezana na pola, bolnice i škole objedinjuju poslovanje ili se zatvaraju, a moj sused prošle zime nije imao struje zbog neplaćanja računa. Mislim da ćemo isplatiti celu Evropu za lažne dugove vlastitim životima“.