Za razliku od mnogih drugih zemalja gde se struktura štednje stanovništva, uporedo sa krizom, izmenila, u Srbiji većina štediša i dalje preferira evro. Više od 90% procenta štednje je u evrima, a potom slede dolar i švajcarski franak. Evo šta kažu bankari:
Dragica Mihajlović, član Izvrnog odbora i direktor Divizije za upravljanje finansijama i trezor Banca Intesa kaže da je krajem prošle godine došlo je do blagog, kratkoročnog porasta štednje u drugim stranim valutama, ali ne u intenzitetu koji bi uslovio promene u deviznoj strukturi depozita. Međutim, stabilizacija kretanja kursa evra prema ostalim valutama očigledno da je umanjila interesovanje klijenata za konverziju evro depozita u druge strane valute.
Vuk Zečević, član Izvršnog odbora, Eurobank EFG kaže da je u Eurobanci u toku poslednjeg kvartala prošle godine bilo neznatno povećano interesovanje za CHF i USD, ali da to nije uticalo na strukturu depozita. I dalje preko 90% građana štedi u evrima. Interesovanje se uglavnom završavalo na raspitivanju.
Branislav Radovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d. kaže da neizvesnost opstanka Evrozone nije uticala na strukturu devizne štednje građana. Valuta u kojoj građani štede u najvećoj meri je evro. Ono što je primećeno u proteklom periodu je trend rasta poverenja u bankarski sistem i spremnost štediša da svoj novac polože i na duži vremenski period. Sve je veće interesovanje za štednju na periode od preko 12 meseci.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, takođe ocenjuje da se neizvesnost opstanka evrozone nije bitnije odrazila na strukturu devizne štednje u Srbiji. Posmatranjem strukture devizne štednje zapaža se da najveće učešće ima štednja u evrima koja se u poslednje četiri godine kreće na nivou od oko 92% (91,6% u martu 2012), potom sledi štednja u američkim dolarima od oko 5% (4,3% u martu 2012.), pa u švajcarskim francima od oko 2% (2,4% u martu 2012).
Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Societe Generale Srbija kaže: „Interesantno je da u Srbiji, za razliku i od same EU zone, u kojoj se na primer pojavio izvestan interes za štednjom u nekim drugim valutama, kao sto su funte, dolari, australijski i kanadski dolari, norveške krune, švajcarski franci, ovaj faktor nije previše uticao na promenu strukture devizne štednje. Štediše u Srbiji su ostale verne evru i promene u strukturi ukupne štednje su bile neznatne. Tokom prošle godine, u Societe Generale banci je povećana ukupna štednja za više od 120 miliona evra, od čega je pretežni deo bio upravo u evrima. Iako smo imali veoma atraktivne ponude i za dolare, franke i funte (da bismo izašli u susret građanima koji su možda želeli da se „obezbede“ na taj način), udeo štednje u ovim valutama se nije značajno promenio u odnosu na prethodne godine. Značajno smo povećali dinarsku štednju i to za oko milijardu dinara (ili 10 miliona evra u dinarima).“
Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke takođe potvrđuje da osim jednog kratkotrajnog talasa konverzije EUR u CHF i USD u četvrtom kvartalu prošle godine, uglavnom od strane stanovništva, nisu primećene značajnije oscilacije u ovom pravcu.
Borislav Strugarević, član izvršnog odbora Marfin banke kaže da je primetno da se klijenti više opredeljuju za kraće rokove na koje vrše oročavanja i za depozitne prozvode kao što je štednja po viđenju gde svojim sredstvima mogu raspolagati u kratkom vremenskom roku, što znači da im je osnovni motiv sigurnost u odnosu na visinu kamatne stope.