Nekada su sušna prostranstva u Saudijskoj Arabiji novcem od nafte navodnjavana i pretvarana u plodnu zemlju. Tada je SA postala izvoznik hrane. No sada su zalihe vode isrcpljene, farme se zatvaraju a hrana se opet uvozi. Naravno, i na tome se neko bogati, i to, kao i kod nas, opet oni koji su do toga doveli.
Uz pomoć skupih tehnologija Saudijci su u pustinjama gajili žitarice i ne samo to – imali su ogromne stočne farme. Ogroman novac koji su zarađivali od nafte ulagali su u navodnjavanje i poljoprivredu da bi svoju zemlju učinili samoodrživom. Logika je da im sav novac ne vredi ništa ako nemaju šta da jedu.
No, podzemna nalazišta vode u ovome su im bila od velike pomoći. Zapravo, od presudne pomoći. Međutim, ona su sva skoro iscrpljena, do kraja ove decenije SA ostaje bez zaliha vode. Ta voda se bahato trošila jer su mislili da njihovim podvodnim jezerima nema kraja. Ispostavilo se da količina otopljenog leda iz poslednjeg Ledenog doba nije dovoljna za one koji pšenicu zalivaju sa i do šest puta više vode nego ostali.
Ali Saudijci ne odustaju lako od ideje da se sami prehranjuju – u osvit globalne krize šeici su počeli da kupuju farme u inostranstvu. Oni tamo sada proizvode hranu i dopremaju je kući. Isti igrači koji su se bogatili na iscrpljivanju vode i proizvodnji subvencionisane hrane sada se otimaju o farme u inostranstvu.
Detaljan prikaz situacije možete pročitati u članku Salonakoji zaključuje da Saudijsku Arabiju od gladi može spasti jedino racionalan pristup proizvodnji hrane na stranom tlu, u mnogo boljim klimatskim uslovima.