Islamsko bankarstvo, biznis po halal standardu i usluge u skladu sa šerijatskim pravilima su u stalnom usponu: ovo brzorastuće tržište želi da troši, štedi i ulaže novac u skladu sa svojom religijom. Ponuda kadra je međutim nedovoljna, pa je u toku potraga za kandidatima i svežim idejama za razvoj finansijskih i drugih proizvoda namenjenih sve brojnijim mušterijama iz zalivskih zemalja, severne Afrike i južne Azije. Vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposleni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacionalnost.
Dome Advisory, međunarodna konsultantska firma sa sedištem u Londonu rešila je da, u potrazi za ljudima sa originalnim poslovnim idejama, preuzme model čuvene emisije „Šegrt“ (The Apprentice) i njenog još čuvenijeg domaćina-živopisnog milijardera Donalda Trampa. Dome Advisory, koji cilja na mlade poslovne ljude i studente britanskih univerziteta, najboljem od najboljih nudi plaćenu poziciju unutar kompanije i radno mesto na kojem će moći da razvija svoj biznis plan, koji treba da ispuni samo jedan uslov – da vodi do novog finansijskog proizvoda ili usluge koja je u skladu sa islamskim načinom poslovanja i šerijatskim pravom. Prema rečima šeika Bilala Kana, jednog od direktora Dome Advisory, vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposleni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacionalnost: više nije važna religijska pripadnost kadrova koliko potreba da podmlade i modernizuju industriju islamskih finansija.
Šta sve može biti halal?
Glad za sposobnim radnicima je, inače, stara boljka relativno mladog islamskog finansijskog sektora. Od osnivanja prve islamske banke u Egiptu 1963. narastao je na više od 300 institucija u 75 zemalja, u kome se vrti oko bilion dolara i koji bi, prema procenama Dojče banke, mogao da se udvostruči do 2016. Tražnja za proizvodima i uslugama u skladu sa šerijatskim pravilima trenutno je jaka a u budućnosti će samo rasti, zaključili su „Ekonomistovi“ analitičari na osnovu ankete među 400 visokorangiranih rukovodilaca kompanija širom sveta. U naredne tri godine, naime, top menadžeri očekuju da će rasti ne samo tradicionalni segmenti tog sektora, islamsko bankarstvo i proizvodnja hrane sa halal sertifikatom, već i da će sve značajnija biti i tražnja za „halal“ turističkim uslugama, odećom, obućom i modnim aksesoarom. Utoliko je važnije naći sposobne radnike koji ne samo da poznaju šerijatsko pravo i običaje već imaju i poslovne i marketinške veštine kao i talenat za razvoj proizvoda. Čak 44% učesnika „Ekonomistove“ ankete smatra da je loš menadžment proizvoda i usluga najveća barijera za dalji rast tog tržišta.
Ko može da bude šegrt?
Tržište se, međutim, ne nalazi samo u Zalivu, na severu Afrike i jugu Azije, gde je muslimanska populacija najbrojnija. Prva islamska finansijska institucija u Evropi osnovana je 1975. u Luksemburgu a nešto kasnije i u Danskoj i Australiji. Za više od 2 miliona muslimana u Ujedinjenom kraljevstvu na usluzi su ne samo Islamic Bank of Britain već i „šerijatski šalteri“ u konvencionalnim bankama, koje znaju da nanjuše dobar posao – kao i Donald Tramp. Zato, na primer, HSBC, UBS i Citi nude štedne račune, potrošačke i stambene kredite u skladu sa islamskim pravilima deljenja rizika umesto klasične kamate. Radna snaga koja je sposobna da obradi zahteve klijenata koji su spremni da se odreknu usluga konvencionalnog bankarstva ukoliko nije u skladu sa islamom, međutim, manjka u Britaniji koliko i u Maleziji ili Pakistanu, zemljama čiji značajan deo finansijskog sektora živi po islamskim pravilima a kao najčešći problem navodi se to da oni koji studiraju veru i običaje dobijaju kvalifikaciju za teologe ili pravnike ali ne uče veštine koje bi im pomogle da postanu finansijski stručnjaci ili biznismeni.
Jedno od istraživanja o izgradnji kapaciteta za islamsko bankarstvo u 60-tak banaka u Karačiju pokazalo je da je čak 75% rukovodilaca stalno u potrazi za kvalifikovanim radnicima i da su spremni odmah da zaposle one sa diplomom za islamsko bankarstvo i poslovanje, koju nude brojni privatni i državni univerziteti od Hong Konga i Singapura, koji se trude da budu centri za islamsko poslovanje, preko Turske do Saudijske Arabije.
Budućem šegrtu, međutim, neće biti nimalo lako da ispuni brojna pravila islamskog načina poslovanja. Čak ni sve islamske banke ne rade na isti način, iako se sve drže pravila da je kamata nedopuštena, kao i poslovi koji uključuju bilo koji vid kockanja i spekulacije. Štaviše, godinama traje rasprava o samoj definiciji „islamskog“ bankarstva, pa pošto nije moguće jednostavno izjednačiti npr. islamsko i beskamatno kreditiranje, u opticaju je najčešće ona koja kaže da „je to takvo pružanje finansijskih usluga koje je u skladu sa učenjem Kurana“. U islamskom finansijskom sistemu, međutim, ne posluju samo banke već i međunarodne institucije kao što je Islamska razvojna banka, razvijeno je i tržište islamskih obveznica (sukuk) i osiguranja (takaful) pa je potreba za stručnom radnom snagom evidentna. Analitičari Međunarodnog monetarnog fonda upozoravaju da slabost islamskog sistema upravo leži u operativnom riziku sa kojim se suočavaju institucije koje posluju po šerijatskim pravilima, i to zbog nestandardizovanosti proizvoda odnosno ponude, nedorečenih ili neodgovarajućih procedura za donošenje odluka i pravnih nejasnoća unutar šerijatskog sistema.
Milica Milovanović,
Finansije Top 2011/12