Uporedo sa najavama novog istorijskog samita EU 28. i 29. juna, na kojem bi, između ostalog, trebalo da bude razgovora o postavljanju četiri fundamentalna principa za izgradnju snažne monetarne i ekonomske unije i da budu bar započeti pregovori o novim uslovima grčkog opstanka u EU, mnogi mediji upozravaju da bi ovo mogao biti još jedan samit na kojem neće ništa biti rešeno.
Dva funkcionera upoznata sa dokumentom na 10 do 15 strana u kojem se razmatra potreba za integrisanijom budžetskom politikom i neophodnim koracima za uspostavljanje snažnije ekonomske integracije, a koji su sačinili Hose Manuel Baroso, predsednik Evropske komisije, Herman Van Rompej predsednik Evropskog saveta, predsednik centralne evropske banke ECB Mario Dragi i Žan Klod Junker predsednik Evrogrupe ministara finansija evrozone, kažu da su u tom dokumentu izložene osnove izgradnje nove bankarske unije.
Prvi prioritet je rad na stvaranju bankarske unije koja bi trebalo da pomogne da se razbije štetna povratna veza između banaka i država (banaka i evra, i da se objektivno sagleda štednja) tim pre što je Španija vrlo urgentan primer takvog problema. Španija je danas i zvanično zatražila pomoć od 100 milijardi evra za svoj bankarski sistem ali se veruje da će ovoj zemlji verovatno trebati i više novca.
Predstavnici EU za sada procenjuju da bi sporazum o bankarskoj uniji mogao da se operacionalizuje za godinu dana, dok Berlin želi znatno brži progres na izgradnji fiskalne unie, što je međutim komplikovan posao jer traži i menjanje temeljnih dokumenata unije.
Dokument u koji je Rojters imao uvid precizira da bi bila stvorena jedinstvena institucija koja bi nadgledala bankarski sektor, jedistven sistem garantovanja depozita banaka i zajednički fond za spasavanje banaka u slučaju potrebe. Uloga supervizora evropskih banaka verovatno bi bila u rukama ECB.
Što se tiče fonda za spasavanje posrnulih banaka predlaže se da on bude velik i da bude finasiran kroz porez na finansijske transakcije ili na drugi način ali svakako iz sredstava samih banaka.
Za usvajanje svih tih predloga nije potrebno menjanje postojećih sporazuma EU i ako se sve članice saglase, bankarska unija bi mogla biti uspostavljena relativno brzo.
Iako bi bankarska unija mogla biti ustanovljena u roku od godinu dana, to ipak ne bi bilo dovoljno brzo da olakša pritisak koji trpe Španija i Italija, što znači da bi u međuvremenu ponovo mogla da interveniše i ECB bilo smanjenjem svoje refrentne stope ili na drugi način.
Postoje veliki rizici da bi na kratak rok samit, odnosno ono što na njemu bude dogovoreno, moglo razočarati investitore. Ako to bude slučaj, nema sumnje da će ponovo morati da interveniše ECB, izjavio je Erik Nilsen, glavni ekonomista Unikredit.
U drugom poglavlju ovog papira razmatraju se neophodni koraci za čvršću fiskalnu koordinaciju i konstatuje da postojeći fiskalni sporazum koji je potpisalo 25 od 27 članica EU nije dovoljan i da su potrebni novi sporazumi koji bi regulisali ovo pitanje.
S obzirom da oko mnogih pitanja i dalje postoji veliki jaz u shvatanjima Nemačke i Francuske i drugih članica, očekuje se da će o modalitetima biti još dosta rasprave. Tome treba dodati da svaka krucijalna promena povlači za sobom i pitanje demokratskog legitimiteta odnosno da li se građani evropskih država slažu sa daljim prenošenjem suvereniteta na evropska tela.
Činjenica da bi tako usaglašavanje moglo da potraje u nekoliko narednih godina “za ,mene. ne znači neposrednu opasnost od raspada eurozone … To je politički projekt, a nije verovatno da će politički lideri odustati od nečega tako lako, samo zato što trižišta ne vole politiku” kaže Nilsen.
Među najvažnijijim pitanjima na predstojećem samitu EU biće i pitanje kako olakšati uslove programa štednje nametnutog Grčkoj. I u Atini i Briselu postoji konsenzus da su sadašnji ciljevi nerealni. No, davanje Grčkoj više vremena da smanji deficit budžeta ne znači da će ona dobiti i više novca jer se neki evropski lideri tome oštro protive.
Dva ključna predstavnika Grčke premijer Antonis Samaras i ministar finansija Vasilis Rapanos neće prisustvovati samitu jer su obojica hospiotalizovani. Zbog toga je odgođena i poseta međunarodnih revizora koji je trebalo da ponovo, prvi put posle marta, izvrši nezavisnu kontrolu finansijskog stanja u Grčkoj. POšto će taj izveštaj inače krucijalan za razmatranje dalje pomoći Grčkoj, izostati, vrlo je verovatno da će i konačna odluka o tretmanu Grčke biti doneta nekom drugom prilikom.
Jačanje privrednog rasta biće još jedna ključna tema na samitu. Lideri Francuske, Nemačke, Italije i Španije će kako su se dogovorili prošle nedelje, podržati novi paket od 130 milijardi evra (163 milijarda dolara), no to su sredstva koja se daju iz već postojećih fondova i malo je verovatno da će ovako skromna suma imati uticaja na rast privrede.