Veću pretnju od izlaska Grčke iz evrozone za opstanak zajedničke valute predstavlja eventualna „balkanizacija“ evropskih banaka, piše „Wall Street Journal“.
Najveća finansijska tržišta do sada su pripremljena svojim odbrambenim mehanizmima za izlazak Grčke iz evrozone pre ili kasnije. Međutim, potencijalno veći udar na njihovu stabilnost moglo bi da predstavlja međugranično povezivanje najvećih banaka. Ono bi moglo da dovede do otežanog izdavanja kredita ionako ugroženim državama istočne i južne Evrope. Primer koji govori u prilog ovakvom ponašanju banaka desio se kada je Credit Agricole SA najavila da će se povući iz grčke banke u njenom vlasništvu ukoliko ova zemlja napusti evrozonu.
Još od početka devedesetih evropsko bankarsko tržište stremilo je ujedinjenju i formiranju konkurencije američkom. Međunarodna spajanja i formiranje ogranaka potpirivale su snove o velikom jedinstvenom tržištu sve do vrhunca 2008. godine kada su evropske banke imale više od polovine svojih sredstava u nematičnim zemljama, u poređenju sa 28% međunarodne aktive za SAD banke, odnosno 15% za azijske. Tada se mislilo da će cene kredita biti niže, nbanke izložene manjim rizicima.
Međutim, danas je realnost drugačija i banke iz evrozone sve više se plaše da pozajmljuju novac bankama izvan nje iz straha da neće dobiti povraćaj sredstava. U 2011. godini ove banke su zajmile čak 60% novca manje preko granice nego tokom 2008. godine. Nekadašnja potreba za spajanjem i prekomernim širenjem sada je dovela do toga da loalne podružnice u zemljama van evrozone posluju skoro isključivo sa sredstvima sa kojima raspolažu na svom tržištu, bez pomoći iz svoje centrale.