PWC prognoza kako će svet izgledati 2050.

Svetska ekonomska kriza ubrzala je očekivano: Zemlje E7 (Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Rusija, Indonezija i Turska) će pre 2050. prestići zemlje G 7 (SAD, Japan, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Kanada i Italija). Napredak prvih i zaostajanje ovih drugih biće posebno izraženi u narednoj deceniji. Prema najnovijoj prognozi, najveće svetske revizorske i konsultantske kuće PricewaterhouseCoopers, na listi 20 najboljih će se, sredinom ovog veka, naći i Nigerija i Vijetnam. Prognoze PwC prenosimo u tri nastavka.

Prvi deo

Prema projekcijama, BDP zemalja grupe E7 (izražen u dolarima) će do 2050. godine biti približno 64% veći od sadašnjeg BDP zemalja grupe G7 računato po tržišnim cenama (MER), odnosno skoro duplo veći računato po paritetu kupovne moći (PPP). Pomenuta razlika je znatno veća od razlike iznete u prvom izveštaju PwC iz 2006. godine prvenstveno zbog toga što su zemlje grupe E7 u periodu svetske finansijske krize imale veći privredni rast od zemalja grupe G7.

Suprotno pomenutom, BDP zemalja grupe E7 trenutno predstavlja oko 36% vrednosti BDP zemalja grupe G7, posmatrano po tržišnim cenama, odnosno oko 72%, posmatrano po PPP.

Glavni pokretači privrednog razvoja zemalja grupe E7 su Kina i Indija, s time što će se rast BDP u Kini sve više usporavati usled značajnog smanjenja broja zaposlenih, što je posledica kineske politike zabrane rađanja više od jednog deteta po porodici. Privredni razvoj u Indiji će i dalje biti relativno snažan čak i u poslednjoj deceniji perioda na koji se odnose projekcija PwC. Uprkos usporavanju tempa privrednog razvoja, očekuje se da će Kina sustići najrazvijeniju zemlju sveta SAD nešto pre 2020. godine (BDP računat prema PPP).

kineska radna snaga

Stopa rasta u Kini u odnosu na SAD će se, prema projekcijama, usporiti posle 2020. godine zbog rapidnog starenja stanovništva (intenziviranog u poslednjih 30 godina usled kineske politike zabrane rađanja više od jednog deteta po porodici). Iako se još uvek ne može sa sigurnošću predvideti tačan datum kada će Kina sustići SAD, ona će do kraja 2040. godine najverovatnije postati privredno najrazvijenija zemlja sveta (BDP računat po MER) i time okončati ekonomsku dominaciju SAD dugu više od jednog veka. Pomenuto se zasniva na našim pretpostavkama u pogledu stepena približavanja tržišnih cena i PPP u Kini, što je ostvarivo, ali i dalje prilično neizvesno.

U toku pomenutog procesa, Kina će i dalje biti izvozna velesila. Međutim, sa realnim rastom zarada domaće tržište će dobiti na značaju kako za kineske tako i za inostrane kompanije. Nadalje, kineski izvoznici će se postepeno okretati ka tržištu luksuzne robe, tako da će njihov adut sve više biti kvalitet, a sve manje cena robe.

Najznačajnije promene u odnosu na 2009. godinu zabeležiće Kina i Indija koje će do 2050. godine zauzeti prve dve pozicije na listi ispred SAD. Sledeća značajna promena u poretku odnosi se na Brazil čiji će BDP računat prema PPP do 2050. godine prestići Japan. Osim pomenutog, Indonezija bi se na rang listi mogla popeti na osmo mesto do 2050. godine.

Južna Afrika i Australija će se prema projekcijama naći ispod 20. mesta na listi najrazvijenijih zemalja prema BDP računatom po PPP, dok se za Nigeriju i Vijetnam očekuje da uđu među 20 najboljih i zauzmu 13. i 14. mesto na listi do 2050. godine (pod pretpostavkom da nastave da primenjuju politike usmerene ka brzom razvoju privrede – a ostaje da se vidi da li će ove dve zemlje u potpunosti iskoristiti svoj dugoročni ekonomski potencijal).

Zemlje E7 mogle bi da prestignu zemlje G7 do 2020. godine (BDP računat prema MER)

-U 2009. godini ukupan BDP članica E7 računat po MER i dalje je iznosio samo oko 35% od ukupnog BDP zemalja G7 računatog po MER.

-Proces sustizanja, ubrzan svetskom finansijskom krizom, verovatno će se nastaviti i u narednoj deceniji: naša je procena da će do kraja 2020. godine ukupan BDP zemalja E7 računat po MER porasti na oko 70% od ukupnog BDP zemalja G7 računatog po MER, što je duplo više u odnosu na 2009. godinu.

-U deceniji koja sledi, i to između 2020. i 2030. godine, proces sustizanja će verovatno biti završen, pri čemu će projektovani ukupni BDP zemalja E7 računat po MER iznositi oko 97% od ukupnog BDP zemalja G7 računatog po MER u 2030. godini.

-Već do kraja 2032. godine ukupan BDP zemalja E7 računat po MER mogao bi biti nešto veći od ukupnog BDP zemalja E7 računatog po MER, s time što će svako odstupanje biti u granicama dozvoljene projekcione greške.

-Do 2050. godine, prema našim procenama, BDP zemalja grupe E7 računat po MER biće za oko 64% veći od BDP zemalja grupe G7 računatog po MER. S obzirom na pretpostavku da će se, dugoročno gledano, tržišne cene približiti paritetu kupovne moći, razlike između naših projekcija će se u značajnoj meri smanjiti do 2050. godine u odnosu na sadašnju situaciju.

Najznačajnije promene na rang listi odnosiće se na Kinu koja će do 2050. godine dospeti na prvo mesto ispred SAD, i Indiju koja će se popeti na treće mesto, odmah ispod SAD. Sledeća značajna promena u poretku odnosi se na Brazil i Rusiju koji će se pozicionirati iznad Nemačke. Projektovano je da će Meksiko ući u prvih deset i zauzeti sedmo mesto na listi i potisnuti Nemačku na jednu poziciju niže, s time što ovo nije izvesno. Indonezija bi eventualno mogla zabeležiti značajan pomak na rang listi zauzimanjem desetog mesta, potiskujući Francusku na jednu poziciju niže, što takođe nije izvesno. Velika Britanija će, prema projekcijama, zabeležiti pad na rang listi, ali će 2050. godine i dalje biti među prvih deset najrazvijenijih zemalja.

Još jedna značajna promena koja će se prema našim predviđanjima desiti do 2050. godine jeste ulazak Nigerije i Vijetnama u prvih 20, tačnije na 14. i 18. mesto. Međutim, ovo zavisi od toga da li će ove zemlje nastaviti da primenjuju politiku usmerenu ka brom razvoju privrede, što će biti prilično teško, posebno za Nigeriju koja, da bi iskoristila svoj potencijal, treba da izvrši diversifikaciju privrede i da prestane da se oslanja na proizvodnju nafte u dugoročnom periodu kao i da reši probleme vladajućih institucija. Australija, Italija, Kanada i Španija će, prema projekcijama, pretrpeti značajan pad na rang listi jer će zemlje sa privredama u razvoju u narednih nekoliko decenija nastaviti da se razvijaju mnogo brže od njih. Argentina i Južna Afrika će, prema našim projekcijama, ispasti sa liste 20 zemalja sveta sa najvećim BDP budući da je njihov potencijal za razvoj manji od potencijala zemalja sa privredama u razvoju.

Pristup

PricewaterhouseCoopers najveća svetska revizorska i konsultantska kuća izdala je u januaru 2011. godine analizu pod naslovom „Svet 2050. godine: Ubrzano pomeranje težišta ekonomske moći: izazovi i prilike“, iz koje prenosimo najzanimljivije delove. Sva skraćenja i oprema teksta su redakcijski.

PwC je analizu počeo prikupljanjem podataka od Svetske banke o bruto domaćem proizvodu (BDP) u 2009. godini računatom po paritetu kupovne moći (PPP) i tržišnim cenama (MER). Analizom su obuhvaćene sve zemlje članice grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20), kao i Vijetnam i Nigerija koje nisu u grupi 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta prema ostvarenom BDP ali imaju solidan dugoročni razvojni potencijal, što ih čini vrednim pažnje.

Prilikom analize korišćeni su podaci Svetske banke za period do 2009. godine, kratkoročne projekcije realnog rasta BDP u periodu 2009- 2014. godine i procene dugoročnog trenda rasta u periodu od 2015. do 2050. godine PwC. Procene dugoročnog trenda rasta zasnovane su na modelu koji je korišćen i detaljno opisan u prethodnim izveštajima za 2006. i 2008. godinu pripremljenim za potrebe analize Svet 2050. godine, s time što su podaci ažurirani. Suština modela ogleda se u dugoročnom trendu rasta uslovljenom faktorima kao što su:

-Porast procenta radno sposobnog stanovništva (na osnovu najnovijih projekcija UN o stanovništvu).

-Povećanje ljudskog kapitala, na osnovu prosečnog obrazovnog nivoa odraslog stanovništva.

-Akumulacija fizičkog kapitala, koja je uslovljena investicionim ulaganjem bez troškova amortizacije.

-Rast ukupne faktorske produktivnosti koji je uslovljen tehnološkim napretkom i približavanjem zemalja sa nižim prihodima zemljama sa višim prihodima putem primene njihovih tehnologija i procedura.

Zemlje sa privredama u razvoju imaju veći razvojni potencijal od zemalja članica OECD-a mereno većinom pomenutih faktora, premda je potrebno naglasiti da ovakvo stanovište podrazumeva da će države nastaviti da primenjuju politike usmerene ka brzom razvoju privrede. U tom smislu, projekcije predstavljaju potencijalni budući BDP, ukoliko države budu istrajne u primeni pomenutih politika, a ne predviđanje događaja imajući u vidu da izvestan broj država neće biti u mogućnosti da istraje u primeni pomenutih politika.

Budući da postoje brojne neizvesnosti kada je reč o dugoročnim projekcijama rasta, više pažnje bi trebalo posvetiti globalnim trendovima prikazanim u ovom izveštaju nego konkretnim vrednostima (ciframa). U širem smislu, zaključci o pomeranju težišta ekonomske moći sa sedam najrazvijenijih zemalja sveta G7 ka zemljama sa privredama u razvoju E7 trebalo bi da budu otporni na svaku neizvesnost, pod uslovom da ne bude katastrofalnih potresa koji ometaju ukupan privredni razvoj u svetu.

PPP vs. MER

BDP računat po paritetu kupovne moći predstavlja bolji pokazatelj prosečnog životnog standarda ili, pak, obima proizvodnje, budući da se njime koriguju razlike u cenama u zemljama na različitim nivoima razvoja. Uopšteno govoreći, nivo cena je značajno niži u zemljama čije su privrede u razvoju tako da BDP računat po paritetu kupovne moći smanjuje razliku u ličnim prihodima stanovnika razvijenih zemalja i zemalja u razvoju u poređenju sa BDP računatom po tržišnim cenama.

Ipak, BDP računat po tržišnim cenama bolje oslikava relativan obim privredne aktivnosti zemlje sa stanovišta poslovanja, barem kratkoročno gledano. Za potrebe dugoročnog planiranja poslovanja ili, pak, procene vrednosti ulaganja, neophodno je ukalkulisati verovatnoću približavanje tržišnih cena u zemljama u razvoju cenama računatim po paritetu kupovne moći. Pomenuto bi moglo uslediti usled relativno visokog nivoa domaće inflacije u zemljama u razvoju ili, pak, usled nominalne apresijacije deviznog kursa, odnosno (veoma verovatno) usled efekata i jednog i drugog.

Prilikom procene BDP 2050. godine, računatom po tržišnim cenama, primenjena je ista metodologija koja je primenjena u izvornom izveštaju Svet 2050. godine u kome se navodi da se tržišne cene približavaju vrednostima računatim po paritetu kupovne moći zavisno od vrste privrede. Pomenuto vodi ka projekcijama materijalno značajnog povećanja vrednosti merenih po realnim cenama u zemljama sa najbržim privrednim razvojem zbog veće stope rasta produktivnosti, premda su projektovane vrednosti merene po MER nešto niže od onih merenih prema PPP u 2050. godini u zemljama sa najsporijim privrednim razvojem.

Kada je reč o zemljama članicama OECD-a, pretpostavka je da će vrednosti računate prema MER postepeno konvergirati ka vrednostima računatim prema PPP u periodu između 2009. i 2050. godine. Ova pretpostavka je u skladu sa akademskim istraživanjima koji pokazuju da je koncept pariteta kupovne moći dugoročno gledano održiv, ali da kratkoročno posmatrano nije.

broj 78, jul/avgust 2011.

PWC prognoza kako će svet izgledati 2050.

Kako Island progoni svoje bankare

Američka vojska gasi požare zvukovima

Pročitajte i ovo...