U Londonu Barclays je nameštao i montirao kamatne stope na međubankarske kredite, dok je madridska Bankia zakuvala sa svojim poslovnim knjigama, pokušavši da svoje stanje lažno predstavi javnosti. Kako banke mogu biti pozvane na odgovornost? Island je imenovao tim istražilaca koji ispituju prevarne radnje tamošnjih bankara, a počinioce šalje na sud. Evo nekih odlomaka iz ovog islandskog “trilera uživo”.
Pre ekonomske krize, Olafur Hauksson radio je kao policijski komesar u Akranesu – malom lučkom gradu od 6500 stanovnika, nasukanog na kraju večito zamrznutog poluostrva na pedesetak kilometara od Rekjavika. Od 2009, Olafur pronalazi one koji su igrali ulogu u ekonomskom kolapsu zemlje 2008. godine, i privodi ih pred lice pravde.
Krajem 2008, islandski mehur je prsnuo kao posledica ‘subprime’ kredita – pozajmica visokog rizika koje su isprva prouzrokovale krizu u Sjedinjenim Američkim Državama. Dve sedmice nakon dramatičnog sunovrata Lehman Brothers, u zemlji su tri najveće banke – u vrednosti od 923 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) – propale. Američka kriza je u trenu zbrisala i Island, vrednost krune je pala, a nije postojao nikakav zamislivi zahvat u islandskoj ekonomiji kojim bi se eventualno mogao sprečiti pad u silaznu spiralu. Šestog novembra 2008, tadašnji je premijer uživo na televiziji završio svoj govor moleći Boga za “spas ostrva“.
Od tog kobnog dana, Island je poznat po svojim problemima. U 2009, Islanđani, iako tradicionalno ne demonstriraju javno oko socijalnih problema, na ulicama su izbacili sav svoj bes uperen protiv političara i „neo-Vikinga“ iz carstva finansija, optuživši ih za izdaju. „Revolucijom šerpi i tanjira“ tadašnja ostrvska politička garnitura iz redova konzervativaca bila je prisiljena na povlačenje
Jedan od zahteva tog pokreta bio je da oni koji su profitirali od ekonomske situacije i koji su gurali Island u ekonomski ponor treba da budu privedeni pravdi. Rani parlamentarni izbori [2009] su na vlast izbacili levicu. Novi premijer, Johanna Sigurdardottir, želela je da brzo naimenuje specijalnog tužioca koji bi istražio uzroke krize. Ali, pravog kandidata koji je podneo zahtev na tu funkciju bilo je nemoguće pronaći.
Olafur Hauksson, izolovan u svojoj maloj provincijskoj stanici policije, imao je tu čast i zasluge jer nije imao nikakve veze s elitom optuženom da ovo ostrvo gura u bankrot. Uprkos njegovom apsolutnom neiskustvu po pitanju ekonomskog prava, bio je zapravo jedini koji je podneo prijavu za ovaj posao. Više od tri godine nakon njegovog imenovanja, on sam priznaje kako se „tek odnedavno oseća lagodnije na svojoj funkciji“. Startujući na početku s petočlanim timom, danas upravlja grupom od preko sto pomoćnika.
Preseljenja u inostranstvo
Njihov je teret dvostruk: „S jedne strane, istražujemo sve sumnjive radnje, prevare i kaznena dela počinjena pre 2009, a s druge strane podnosimo tužbe protiv osumnjičenih kako bismo sudili i sami sebi“, objašnjava Hauksson. Ovo je „potpuno nova“ metoda, koja istražiocima omogućuje da „slede slučaj“, a pravosudna struktura „upozna prirodu svih ovih slučajeva dobro kao svoj džep“. To je neophodno kako bi „mogli da se valjano nadmećemo protiv dobro pripremljenih branilaca“.
Kako bi se olakšao posao državnog tužioca, Vlada je izmenila zakon o bankarskim tajnama. „Danas imamo pristup svim informacijama bez mogućnosti prigovora“, tvrdi Olafur Hauksson. U sumnjiva mešetarenja banaka i u njihove prevare, u profesionalne krađe identiteta i zloupotrebe sredstava: veoma je širok raspon istraživanja tužioca u tri – a uskoro će biti četiri – „sobe za intervjue” (istragu i ispitivanja), koje nikada nisu prazne. Tužilac kaže kako trenutno radi na „stotinu prioritetnih slučajeva“.
Većina onih na koje je istraga usmerena su bivši službenici iz bankarskog sektora, ili su do krize bili članovi odbora problematičnih banaka. Ovi osumnjičeni Islanđani često odlučuju da se isele u inostranstvo – u Luksemburg, na primer – kako bi unapredili i nastavili svoje karijere. Ovo raspršivanje čini zadatke Haukssonovog tima još komplikovanijim i delikatnijim. Ipak, on i dalje traga, a njegov tim vodi istrage i van Islanda, u inostranim društvima zavisnim od islandskih banaka, što uključuje i ispitivanje stranih državljana. „Uživamo punu međunarodnu saradnju“, ističe Olafur Hauksson.
Do danas su uspeli da podignu neke optužnice. Dva bivša službenika Byr banke, prvi su dovedeni pred sud, i sada služe zatvorske kazne od četiri i po godine. Bivši načelnik Glavnog štaba ministra finansija u vreme izbijanja krize, Baldur Gudlaugsson, osuđen je na dve godine zatvora jer je trgovao osetljivim informacijama. U novije vreme, Sigurðuru Einarssonu, bivšem predsedniku Uprave banke Baupthing presudom je naloženo da banci nadoknadi 500 milliona islandskih kruna – 3,2 miliona evra – dok mu je imovina zamrznuta.
Čistka“ neće odmah stupiti na snagu
Ostali čekaju svoj dan na sudu. Jon Thorsteinn Oddleifsson, bivši upravnik riznice u Landsbanki, uskoro bi trebalo da otkrije kakva mu je sudbina, kao što bi to trebalo da dozna i Larus Welding, prvi čovek Glitnir banke.
Delovanje Olafura Haukssona izrodilo je snažne kritike među stanovništvom. „Znamo da sve su oči uperene u nas, i zato ne smemo da pogrešimo“, kaže on, „ali bi svako požurivanje istražnih procesa i radnji neminovno dovelo do pogrešaka. S obzirom na trenutni kontekst – kada svaki Islanđanin gaji ogromno nepoverenje prema institucijama – moramo, više nego ikada, biti besprekorni.“
Teško je biti „besprekoran“ u društvu u kojem je praksa preispitivanja već dugo vremena standard. U maju su dva člana tužiočevog tima prodali informaciju za 30 miliona kruna – 191, 000 evra – od tajanstvenog naručioca. Dvojica bivših policajaca istražuju ‘Sjovar / Milestone’ slučaj. Radi se o osiguravajućem društvu u koje je ranije Islandska Centralna Banka uložila svoje deonice, koje su potom izgubile svoju vrednost. Dve su osobe optužene za kršenje tajnosti svoje funkcije, suspendovani su i poslati u penziju.
„Čišćenje“ to jest čistka islandskog finansijskog sistema – kako Olafur Hauksson voli da zove svoj posao – neće odmah imati efekta. S obzirom da je krajnji rok okončanja istrage 2015., specijalni tužilac gaji nadu da će se jednoga dana Island – čija je ekonomija u poslednje vreme lagano oživela – “osvrnuti i biti ponosan na lekcije izvučene u prošlosti“.