Paradoks tehnološkog društva da sve manje kvalitetno koristimo sve veći broj informacija mogu da razreše nove tehnologije za obradu velikih količina podataka. Big Data sistem koristan je ne samo za kompanije i državnu administraciju, već se efikasno primenjuje i u humane svrhe.
Preveliki broj informacija može da predstavlja jednak problem kao i njihov nedostatak. Ako se ima u vidu da se u svetu svakodnevno proizvede 2.5 kvintiliona bajtova podataka – što je više od 90% informacija sačinjenih u prethodne dve godine – i da smo njima zatrpani posredstvom “pametnih” uređaja, postavlja se pitanje kako te podatke iskoristiti da bismo dobili kvalitene informacije? Rešenje je Big Data tehnologija, odnosno alati i procedure koji premošćavaju „uska grla“ u infrastrukturi i omogućavaju brzo prikupljanje i manipulaciju ogromnom količinom podataka, objašnjava Milivoj Đorđić, branch menadžer kompanije Smartpoint, koja sarađuje kao PR i konsultantska agencija sa ICT kompanijama iz Srbije.
Ova tehnologija primenjiva je u mnogim delatnostima. „Na primer, prodavac koji koristi Big Data može da poveća operativnu marginu i za više od 60%, na osnovu informacija o tržištu i konkurenciji. Potencijal je evidentan i u javnom sektoru – analize MGI i McKinsey Business Technology Office pokazuju da bi zdravstvo SAD upotrebom ove tehnologije godišnje moglo da ostvari 300 milijardi dolara dodatne vrednosti. Dve trećine tih sredstava realizovalo bi se kroz uštedu na troškovima za oko 8%. U razvijenim evropskim ekonomijama, državna administracija bi mogla da uštedi više od 100 milijardi evra samo na unapređenju efikasnosti“, kaže Đorđić, napominjući da ova cifra ne uključuje dodatne budžetske prihode, koje Big Data može da obezbedi u otkrivanju poreskih prevara ili propusta u administrativnoj proceduri.
Sve što ste želeli da pitate
Ukratko, ova nova tehnologija se primenjuje na informacije i podatke čija količina, brzina generisanja i različitost ne dozvoljavaju da se obrade pomoću standardnih, do sada korišćenih metoda i alata, kaže Nikola Polić, Information Management Sales Specialist u kompaniji IBM u Srbiji. Ona postaje sve neophodnija, „jer su mnoga preduzeća došla u paradoksalnu situaciju da danas imaju pristup većoj količini korsinih podataka nego ikad ranije, a da ih istovremeno sve manje kvalitetno koriste i time rasipaju novac na skladištenje informacija koje ne upotrebljavaju“, ocenjuje Polić, koji kao ilustraciju kako funkcioniše Big Data navodi primer računarskog sistema IBM Watson. Ovaj sistem je u stanju da daje odgovore na kompleksna pitanja zahvaljujući sposobnosti da analizira ogromne količine podataka različitog formata u realnom vremenu. U tome uspeva jer ima pristup velikim bazama podataka, bibliotekama, rečnicima, najnovijim elektronskim vestima, Vikipediji i svim drugim izvorima podataka koje je čovek u stanju da obezbedi. „Najvažnija razlika u odnosu na klasične analize je mogućnost da korisnik dobije odgovore koji zavise od konteksta pitanja, što je ključ za davanje pravog odgovora“, ističe Polić.
Naši sagovornici su saglasni da je posebna vrednost sistema Big Data u delatnostima od čije efikasnosti zavise ljudski životi – od blagovremenog delovanja u slučaju prirodnih katastrofa, saobraćajnih nesreća, terorizma i kriminala, do svakodnevne medicinske prakse. Tako je IBM Watson omogućio revolucionarne pomake u medicinskoj dijagnostici, obezbedivši ne samo da se preciznije utvrdi od čega pacijent boluje, već i da se odredi adekvatnija terapija i da se ona po potrebi ažurira. „Koristeći ovaj pristup, lečenje biva neuporedivo preciznije, brže i jeftinije jer se izbegavaju eventualne greške u dijagnozi i primena pogrešnih lekova, a što je najvažnije – spašavaju se mnogi ljudski životi“, objašnjava Polić. Big Data se primenjuje u različitim zdravstvenim ustanovama, kaže Đorđić, navodeći primer kompanije CareCore National, „koja je pionir u korišćenju Big Data rešenja u psihijatriji, gde se svi podaci prikupljaju i uz pomoć softvera analiziraju, a zatim u određenoj formi izveštaja prikazuju lekarima, kako bi uspostavili što precizniju dijagnozu“.
Naš sagovornik u IBM-u skreće pažnju i na prednosti u sistemu obrazovanja, gde odgovori sintetizovani iz mnoštva izvora mogu biti „na dohvat ruke“ učenicima i studenetima, kao i u oblasti naučnih istraživanja. U kojoj meri Big Data može da odgovori i na najsloženije zahteve, Polić ilustruje na primeru saradnje ove kompanije sa policijom: „Možemo da prikupimo podatke iz svih zvaničnih izvora, sa dokumentima, slikama i snimcima, a prikupljaju se i snimci saobraćajnih i sigurnosnih kamera, podaci od patrola na terenu, najnovije vesti, događaji na društvenim mrežama i slično. Kada se ovi podaci prikupe, analiziraju se u realnom vremenu. Na taj način policijskim snagama omogućeno je da utvrde obrasce kriminalnih aktivnosti, anticipiraju neke događaje koji se mogu predvideti pomoću podataka sa društvenih mreža, da pronađu veze između kriminalaca i naizgled običnih građana i još puno toga. Takođe, prevencija saobraćajnih, železničkih, avionskih nesreća može biti značajno unapređena putem analize velikog broja senzora prisutnih u infrastrukturi, a i u samim sredstvima transporta”.
Pitanja za budućnost
Big Data ima primenu u svim industrijskim granama, a koristi su vidljive kroz pet ključnih segmenata, kaže Đorđić. „Prvo, ovaj sistem čini informacije transparentnim i jednostavnijim za korišćenje. Drugo, organizacije su u mogućnosti da iz sve većeg broja podataka koji se generišu u transakcijma dobiju više tačnih i detaljnijih informacija o produktivnosti na svim nivoima i to iskoriste za njeno poboljšanje. Treće, Big Data omogućava bolju segmentaciju korisnika i time znatno bolje osmišljene proizvode i usluge. Četvrto, sofisticirane analize mogu značajno da unaprede donošenje odluka. Konačno, Big Data može da se koristi u unapređenju razvoja novih generacija proizvoda i usluga“.
Svetski trendovi pokazuju da se kompanije sve više trude da ukrštaju informacije koje su im dostupne na socijalnim mrežama sa podacima u sopstvenim bazama, napominje Nikola Polić. Zato je najaktuelniji svetski “hit” u primeni Big Data rešenja – analiza podataka dostupnih na Internetu. Posebna pažnja se posvećuje društvenim mrežama, forumima i blogovima kao izvorima vrlo korisnih informacija za različite vrste predviđanja – od ishoda političkih kampanja, do svakodnevnih poslovnih odluka poput one da li pospešiti prodaju nekog proizvoda dodatnim popustom. U Srbiji i regionu tu mogućnost koristi tek manji broj kompanija, dok većina i dalje prikuplja i koristi informacije samo za potrebe istorijskog izveštavanja, što ih onemogućava da brže reaguju na promene koje se svakodnevno dešavaju na tržištu, ocenjuje Polić.
Prikupljanje i upotreba eksternih podataka sa Interneta i njihova prerada u korisne poslovne informacije u Srbiji je tek u povoju, mišljenja je i Milivoj Đorđić, ali će korišćenje sistema Big Data i u Srbiji postati neminovnost, u čemu će verovatno prednjačiti visokotehnološke kompanije koje pokrivaju masovno tržište, poput mobilne telefonije i internet usluga, a potom i kompanije u finansijskom sektoru. No, da bi se iskoristio pun potencijal Big Data, neophodno je da se definiše jasna politika u domenu zaštite privatnosti, intelektualne svojine, sigurnosti i odgovornosti, a organizacije će morati da prilagode radne procese i obezbede kvalifikovane kradrove, ističe Đorđić. Na primer, procenjuje se da će već do 2018. samo Sjedinjenim Državama nedostajati između 140.000 do 190. 000 ljudi sa dobrim analitičkim sposobnostima i oko 1.5 miliona menadžera i analitičara osposobljenih da na pravi način koriste podatke koje obezbeđuje Big Data.