733
Najbogatije stvorenje svih vremena nije čovek nego – patak, čuveni Diznijev Baja. On je 1983. svoje bogatstvo izbrojao tačno u paru – imao je 37 fantaziliona i 119.000 triliona dolara. Ako bi se samo suma izražena u dolarima podelila ravnomerno širom planete, Baja bi svakog čoveka na planeti mogao da učini bogatijim 500 puta više nego što bi to bio u stanju Bil Gejts sa svojim bogatstvom. Naravno, pod uslovom da obojica dožive napad ničim izazvanog i neizlečivog altruizma.
Milioneri su dosadni, milijarderi su posebni. Ako imate genijalne ideje, sjajan ste hazarder, skorojević sa ogromnim ambicijama, pohlepni bez granica i skloni ludilu – ispunjavate sve preduslove da postanete milijarder, tvrdi poznati nemački novinar Detlef Girtler, ekonomski urednik u više nemačkih časopisa i dnevnih listova, kolumnista nemačkog izdanja „Fajnenšel tajmsa“ i autor knjige „Milijarderi“. Ovde je nekoliko kratkih lekcija za početnike koji obećavaju.
Lekcija 1
U slučaju Baje Patka takva mogućnost je nezamisliva čak i u stripu. Njegov tvorac, Karl Barks priznaje da bi njegov lik u stvarnosti „uništio kapitalistički sistem u roku od godinu dana. Zamrzao bi sve što je kapitalizam pokrenuo. Ništa ne bi trošio i svi drugi bi osiromašili. Samo bi zgrtao novac i ubrzo ga više niko ne bi ni imao, osim njega“.
U najboljem slučaju ta je tvrdnja delimično tačna. Neko ko se ponaša kao Baja Patak nikada ne bi mogao da postane najbogatiji na svetu, a i kada bi stekao značajniji kapital, najverovatnije bi bankrotirao. Jer, kao prvo, Baja Patak rasipa snagu. Ne postoji ništa na poslovnom planu što bi propustio samo ako donosi novac. Možda je to bilo moguće u pionirsko vreme, kada je tržište čekalo da bude otkriveno. Međutim, kada je nastupila faza njegove stabilizacije, preživljavali su samo najbolji, najjeftiniji i najbrži ponuđači. Jednom rečju, oni koji su se najbolje uklopili. Takva pravila uslovila su i da dobar deo poslovanja treba prepustiti stručnim timovima. Baja radi suprotno – sve odluke uvek donosi sam.
Bogataši koji su ušli u istoriju ograničavali su se uvek na jedan proizvod, jednu privrednu granu, jedan uspešno stvoren lanac ili metod rada. Držali su se onoga što im je donosilo veliki novac. Neprestano traženje novih izazova priliči umetnosti, ali eksperimente u ekonomiji prave samo oni koji su na njih prinuđeni, koji još nisu našli svoju tržišnu nišu. Ko je uspeo, držao se izreke Henrija Forda: „Bolje je usmeriti svu svoju snagu na ostvarenje jedne ideje, nego na jurnjavu za ostalih devet. Jedna dobra ideja nudi upravo onoliko koliko je neko u stanju da savlada“.
Baja Patak ne dopušta da novac „radi“. Jeziva mu je i sama pomisao da izvadi pare iz trezora. Male količine procure samo ako nanjuši da na brzinu može da ostvari profit. Zlato koje čini veliki deo u njegovom trezoru zaštićeno je od inflacije, ali ne donosi nikakvu zaradu. Mnogo gore je sa gotovinom: obezvređuje se, ne donosi kamatu i stvara troškove čuvanja i održavanja. Na primer, pri inflaciji od dva procenta, gomila novca u Bajinom trezoru na svakih 20 metara gubi jedan milimetar kupovne moći dnevno! U Bajinom slučaju, prepun trezor nije simbol ogromnog bogatstva, već ogromne gluposti.
Baja Patak prezire svoje klijente i spreman je da ih prevari u svakoj prilici, samo da bi kratkoročno ostvario zaradu. Ko bi se sledeći put obratio Baji, kada mu ovaj priredi sledeće: ponudi mu ski – lift besplatno, samo da ga navuče i odvuče od konkurentskog koji košta bar jedan dolar. Ali kada skijaši izađu iz Bajinog lifta, shvataju da su na strmini sa koje je nemoguć spust. Za povratak istim liftom, Baja naplaćuje tri dolara. Ili, ko bi sledeći put kupio cipele koje se u Bajinoj fabrici izrađuju sa namerno utisnutim lažnim brojevima, samo da bi se pospešila prodaja krema protiv žuljeva.
Ruku na srce, oduševljenje sa kojim Baja upražnjava težnju za monopolisanjem prilično verno odslikava primarnu osobinu superbogataša iz stvarnog života. Baja poseduje i jednu osobinu preduzetnika – tvrdoglavost, samo što je kod njega prenaglašena do mere koja bi svakog stvarnog preduzetnika smestila na tržišno groblje.
I na kraju, Baja Patak je tiranin, bez ikakvih emocija. Zato nikada ne bi mogao da zadrži kvalitetne saradnike, niti da podstakne zaposlene da kod njega rade sa voljom. Baja je gulikoža i škrtica, ne dopušta saradnicima da pokažu svoje kvalitete, sve zna najbolje i svu slavu i, naravno, profit želi samo za sebe. U životu bi bilo logično da zbog netrpeljivosti zaposlenih prema takvom vlasniku, gubici uguše njegovo preduzeće mnogo pre zarađenih milijardi.
Ili je sve to zvučalo logično, pre nego što je finansijska kriza pobudila sumnju da je Baja Patak zbrisao iz stripa u stvaran svet i od njega napravio karikaturu?
Zorica Žarković
Finansije Top 2011-12