Pravoslavna Grčka je nekada imala najmanju stopu samoubistava u Evropi ali ekonomska kriza je uticala na njen vrtoglavi rast. Špigl se pita da li je porast broja suicidnih odraz očaja ili politička izjava da je život jedino što je Grcima ostalo da žrtvuju?
Već smo pisali o porastu broja samoubistava u zemljama najteže pogođenim krizom, posebno među preduzetnicima i vlasnicima malih preduzeća. Ovo je sve učestalija pojava u Grčkoj.
Naučnici pokušavaju da objasne potrebu oduzimanja sopstvenog života i njenu vezu sa recesijom. Činjenica je da je u ovoj zemlji situacija sve gora i da bi ona do jeseni mogla da bankrotira i da bude izbačena iz evrozone. Ovo bi moglo da poveća broj potencijalnih samoubica.
Samo u junu u Atini je zabeleženo 350 pokušaja samoubistva, od čega 50 uspelih. Većina suicidnih osoba potiče iz srednje klase i ovaj akt najčešće izvršava u javnosti gotovo poput nekog porozišnog performansa. Zato su se stručnjaci i zamislili da li je u pitanju politička poruka.
Sve je počelo samoubistvom penzionera na Sintagma trgu, posle kojeg su krenuli protesti. Njegova ćerka tvrdi da je on, penzionisani apotekar, bio politički aktivan, kao član pokreta „Nećemo da platimo“ koji je pozivao na reviziju grčkih dugovanja. Pre nego što se upucao na gradskom trgu poslao je ćerci sms: „Ovo je kraj“, i isključio mobilni telefon. Njegova poruka itekako je bila politička: optužio je grčke vlasti da su ga stavile pre izbor – dostojanstvena smrt ili bedan život. Poručio je: „Verujem da će mladi ljudi bez budućnosti jednog dana na Sintagma trgu obesiti izdajnike koji su nas i doveli u ovakvu situaciju“.
Nikoforos Angelopulos, atinski psihijatar, prati hroniku beležeći samoubistva i ma koliko to ne želeo da vidi, primećuje kako nadolaze u sve većim talasima. On pokušava da spreči nov nalet samoubistava tako što svako analizira pojedinačno. Ovaj psihijatar smatra da novinari dramatizuju ubistva i da samoubice nisu politički aktivisti. To što oni postaju heroji javnosti, kažeAngelopulos, grčko društvo može mnogo da košta.