Promena rejtinga države je istovremeno i upozorenje potencijalnim investitorima na stanje u ekonomiji u toj državi. Od zemalja u regionu Srbija sada ima bolji rejting od BiH i jednak Crnoj Gori. Kreditna primamljivost je manja nego u slučaju Makedonije (BB) i Rumunije (BB+), a lošija je od rejtinga Hrvatske (BBB-) i Bugarske (BBB) Najbolji rejting od svih država u regionu zadržala je Slovenija, koji je nedavno oboren na „A-„.
„Perspektiva keš fondova u Srbiji je utoliko veća ukoliko se uzme u obzir makrofinansijsko stanje naše zemlje. S obzirom na trenutnu situaciju, neminovno je da će državno zaduživanje biti još više dok nivo javnog duga raste. Cenu slabog kreditnog rejtinga i loše fiskalne pozicije, država će morati da plati time što će ponuditi visoke prinose na dužničke hartije od vrednosti koje emituje. Keš fondovi će sigurno iskoristiti priliku da ostvare još veće prinose kupovinom trezorskih zapisa koji će se direktno preslikati na vrednost investicionih jedinica. Krajnji dobitnik biće sam investitor,“ izjavio je Igor Popović, glavni portfolio menadžer DZU Ilirika.
Keš fondovi su investicioni fondovi čiji je cilj siguran plasman prikupljenih sredstava i održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova, uz što veću profitabilnost. Ulaganje u keš fondove funkcioniše isto kao depoziti po viđenju u bankama, s tim što je prinos u fondovima veći. To znači da uložena sredstva mogu da se povuku odmah po nalogu ulagača, ali je prinos veći u odnosu na banke. U zavisnosti od banke, godišnja kamata na depozite po viđenju kreće se od 0 do 6%, dok je za to vreme Iinvesticioni fond lirika Cash ostvarilo prinos od 8,04%. U Srbiji, u novčanim fondovima je uloženo 10,79 miliona EUR, dok je u svetu u novčanim fondovima uloženo čak 2.690 milijardi dolara.
Uz niže troškove ulaganja, veliku likvidnost i veću profitabilnost Keš fondovi postaju velika konkurencija bankarskom proizvodu depozitu po viđenju banaka. Takva vrsta ulaganja pogodna je za one ulagače koji nisu skloni riziku. Keš fondovi uspevaju da minimiziraju rizik time što najmanje 75% svoje imovine ulažu u kratkoročne dužničke papire renomiranih subjekata sa niskim stepenom kreditnog rizika. To su najčešće novčani depoziti u bankama ili kratkoročni dužnički papiri Narodne banke ili države. Pored toga portfolio fonda je maksimalno diversifikovan tako da se najviše 20% imovine može uložiti u novčane depozite u jednoj banci ili 25% imovine u hartije od vrednosti jednog domaćeg izdavaoca.
Čak i investitori koji su skoniji riziku i koji često trguju hartijama od vrednosti na berzama imaju potrebu da se u nekom periodu odmore. Keš fondovi im pružaju najsigurnije mesto za očuvanje vrednosti njihovih sredstava uz određeni prinos. Prinos ne može da bude veći od prinosa u fondovima koji trguju akcijama, ali je sigurnost ulaganja značajno veća. Ipak ostvareni prinos je na nivou kamate na oročenu štednju sa kraćim rokovima dospeća, s tim što u keš fondovima novac se može povući po viđenju u bilo kom trenutku koji investitoru odgovara.
Ukoliko investitor želi da obezbedi svoja sredstva u evrima, na raspolaganju mu stoje Euro keš fondovi koji posluju po istom principu, s tim što je ulaganje denominovano u evrima. Čuvanje sredstva u evrima obezbeđuje zaštitu od depresijacije dinara uz istovremenu realizaciju većih prinosa nego što su u bankama. Likvidnost je potpuna, s obzirom da se uloženi novac može povući po viđenju.