Home TekstoviAnalizeBiznis Industrijska špijunaža u bronzanom dobu: Kradljivci iz severnih močvara

Industrijska špijunaža u bronzanom dobu: Kradljivci iz severnih močvara

by bifadmin

Pre otprilike 3.500 godina, sklopive stolice upadljivo nalik na one koje su korišćene u Egiptu, postale su obavezni deo pokućstva u delovima severne Euvope. Suprotno ranijim uverenjima da su na dva kraja sveta zanatlije samostalno došle do dizajna ovog u to vreme pomodnog komada nameštaja, naučnici danas veruju da je reč o primeru industrijske špijunaže što uostalom u to vreme nije bila tako retka pojava, piše Špigl u tekstu “Špijunaža u bronzano doba: Da li su drevni Nemci ukrali faraonov dizajn”. 

Kad je faraon Tutankamon umro, njegov grob je napunjen svakovrsnim skupocenim predmetima, uključujući tu i dve sklopive stolice. Lepši primerak napravljen je od ebonovine i sa detaljima od slonovače. Takve izuzetno inventivne stolice već su se koristile u Egiptu više od 4.000 godina. Izvanredno jednostavan dizajn se sastoji od dva pokretna drvena okvira povezana međusobno sa dva kočića i sedlom od životinjske kože. Izrazito je sličan stolici koju danas poseduje svaki kamper.

 

Začuđuje, međutim, što su na zaprepašćujuće sličnim stolicama sedeli i osorni poglavari klanova severne Evrope. Do sada je otkriveno oko 20 nordijskih sklopivih stolica, većinom severno od Elbe u Nemačkoj: drvo je najčešće istrulilo, ali su ostale zlatne ili bronzane spojnice i zakivci.

 

Jedini potpuno očuvani primerak pronađen je 1891. godine na Guldhøj-u (Zlatnom brdu) u blizini Koldinga na poluostrvu Jutland, koje je danas deo Danske. Stolica, napravljena od drveta i sa sedalom napravljenim od kože vidre pronađena je u drvenom sarkofagu. Dendrohronolozi veruju da uzorak, koji je napravio lokalni stolar, potiče iz 1389. godine pre Hrista. 

 

No, sklopive stolice nesumnjivo potiču sa Orienta. Najstariji prikaz jedne stolice se nalazi na oko 4500. godina starom mesopotamijskom pečatu. Dostojanstvenici ih koristili kao mobilni presto, a široki ugao pod kojim su takve stolice bile rastegnute sprečavao je da potonu u pesak. 

 

 

stolica

 

Trgovačke veze bronzanog doba

Činjenica da je dizajn dospeo tako daleko na sever, naveo je neke naučnike da tvrde da su severni Evropljani svoje preklopne stolice razvili samostalno i paraleno sa Egipćanima. No, takvo gledište sada opovrgavaju novi nalazi i argumenti. „Dizajn i dimenzije stolica su previše slični“, kaže arheolog Betina Pfaf, koja se specijalizovala za praistorijsko doba. Ta okolnost pak navodi na zaključak da je došlo do kontakta između sunčanog Egipta i močvarnog Severa pre 3.400 godina.

 

U međuvremenu su iskrsli i drugi dokazi u prilog tome. U poslednjih nekoliko godina, arheolozi su otkrili da je razgranata trgovačka mreža između udaljenih delova sveta postojala već u bronzano doba. Kovači sa nemačkih planina radili su sa zlatom iz Kornvola dok su drugi imitirali mikenske mačeve i šivaće igle sa Kipra.

 

Elite diljem Europe su u to vreme imale međusobnu komunikaciju“, kaže Bernd Zih, arheolog iz Halea, dodajući da je luksuzna roba razmenjivana između udaljenih područja zahvaljujući pešačkim karavanima. 

 

Takva roba očito je prenošena sa jednog na drugo pleme i od regije do regije. No, stvari su sa sklopivim stolicama išle nekako drugačije. Naime, one su nađene na Istoku i na dalekom severu, ali nijedan primerak nije nađen u širokom pojasu između dve regije, među stanovnicima sojenica u Alpima ili među žiteljima Italije i Francuske u bronzano doba.

 

Naučnici su takođe odredili i datume takvih transfera znanja. Egipat je postao moćan pod Tutmosom III (1479 – 1426 BC), čija je vojska došla do granice današnje Turske. To je promenilo i tokove roba. Čak je i grčko kopno u to doba palo pod vlast faraona.

 

Upravo u tom trenutku je neki glasnik sa Severnog mora mogao stići u Egipat i kopirati dizajn stolica na papirus. Počevši od 1400 godine pre Hrista, stolice su iznenada započele svoje bivstvovanje na severu i ušle u modu. Zanatlije su uspevale da kopiraju egzotične stolice do poslednjeg najsitnijeg detalja. 

 

Da li je dakle moguće da je trgovac sa severa otišao na dug put od Baltičkog mora ka Egiptu, ukrao dizajn i vratio ga natrag kući? Iako ta hipoteza zvuči pomalo nategnuto, ona verovatno ima dobro uporište u realnosti. Arheolozi su nedavno zaključili da su putnici na duge staze pre više od 3000 godina doneli limene posude iz nemačkih planina u Švedsku. Takvi drevni karavani su verovatno cirkulisali i duž južnih pravaca prema Africi.

 

Mnogi nagađaju da je ovakav nameštaj pripadao vođi klana koji je imao pravo na privilegovan položaju tokom putovanja. Iako je ova stolica samo oko 25 cm visoka, to je dovoljno da neko ko bi inače bio prisiljen da sedi prekrštenih nogu na podu, zauzme udobniji položaj. No, ovi predmeti su često otkrivani u „loše opremljenim grobovima“, objašnjava Pfaf, arheolog. Ona vjeruje da su čudni komadi nameštaja pripadali „duhovnoj eliti“ koja „nije nužno morala biti i bogata „, ljudima kao što su vidari i vračevi.

 

Čovek iz Guldhøj je takođe možda jedan od vračeva. Neko ko se očito bojao umrlog, postavio mu je cipelu pod glavu.  Tako, kaže Pfaf, leš „više nije mogao da ustane iz groba“.

 
Priredila: Tanja Jakobi 
B&F broj 88/89, jul 2012.

Pročitajte i ovo...