193
Kada je sredinom septembra 2008. godine investiciona banka Liman Braders (Lehman Brothers) podnela zahtev za zaštitu od poverilaca po čuvenom američkom zakonu o bankrotstvu, činilo se da je nastupila prekretnica u funkcionisanju američkog finansijskog sistema. Tri i po godine kasnije ova kompanija je izašla iz bankrotstva u vidu senke nekadašnjeg finansijskog džina, dok nad Volstritom i dalje lebde isti problemi podsećajući na stara vremena.
Dok je početak marta doneo nove višegodišnje maksimume svetskih tržišta akcija, iz prikrajka se pomolila vest da je Liman Braders izašao iz bankrota odnosno da je dobio dozvolu da reorganizuje poslovanje. Naravno, nova kompanija nije ni bleda kopija nekadašnjeg diva sa Volstrita već običan holding posvećen isplati kreditora i drugih dužnika.
U portfelju Limana i dalje se nalazi gomila nekretnina, kao i hartije od vrednosti koje se mahom odnose na izvedene finansijske instrumente u čijoj osnovi su bili hipotekarni krediti čija je ekspanzija i otvorila put sunovrata ove investicione firme.
Potraživanja armije kreditora u koje spadaju hedž i novčani fondovi, korporacije i mnogi drugi poverioci prevazilaze sumu od 300 milijardi dolara, a očekuje se da će tek svaki peti dolar biti naplaćen. Zvaničnici Limana najavili su da će prva isplata biti sprovedena tokom aprila kada će biti podmiren delić duga u visini od deset milijardi dolara.
Poglavlje 11
Kompanija koja zatraži zaštitu od poverilaca pozivajući se na Poglavlje 11 američkog zakona o bankrotstvu, ulaskom u ovaj proces i dalje vodi biznis i kontroliše proceduru bankrota. Ona ima šanse da restrukturira svoja dugovanja i ponovo izađe kao nova kompanija, ili, pak, ukoliko ne uspe, likvidira svoju imovinu i namiri poverioce prema prioritetima. Kada se kompanija pozove na Poglavlje 11 to ne znači, ipak, da može slobodno poslovati već pod strogom kontrolom kreditora i akcionara. Oni pokušavaju reorganizovati kompaniju kako bi se vratila na staze profitabilnosti, a ako ne uspeju u krajnjoj instanci dolazi do prodaje imovine, a u većini slučajeva akcionari u potpunosti ostaju praznih šaka.
Kompanija će i u narednom periodu nastaviti sa postupkom prodaje imovine i redistribuiranja sredstava, a nakon izlaska iz bankrotstva ovaj proces će olakšano teći s obzirom da rasprodaja portfelja neće morati da prolazi kroz rigidne sudske procedure.
U otežanim uslovima na tržištu, likvidacija velikog broja pozicija iz Limanovog portfelja će potrajati a ime ove kompanije provlačiće se i po mnogim sudovima širom sveta. U toku je veliki broj pravnih bitaka u kojima se kompanija nalazi kako na strani tužioca, tako i tužene, a svakako će javnosti biti najzanimljiviji spor sa JP Morganom koga zvaničnici Limana terete da je, u odsudnim momentima po ovu kompaniju, naglim povlačenjem gotovine pokrenuo njen sunovrat.
Hipotekarna kriza
A prva dekada novog veka je akcionarima, poveriocima i drugim stejkholderima ove kompanije nudila sasvim drugačije izglede. Uzlet Limana išao je uporedo sa rastom američkog nekretninskog tržišta, i dok se hipotekarni mehur lagano naduvavao, ova kompanija jačala je pozicije na tržištu. Tokom 2003. i 2004. godine, Liman je preuzeo pet hipotekarnih kreditora, a nije bio gadljiv ni na akvizicije zajmodavaca specijalizovanih za kredite namenjene visokorizičnom segmentu stanovništva (subprime loans).
Biznis je cvetao na sve strane pa je ova investiciona kompanija 2006. godine zabeležila dvocifrenu stopu rasta na emisije hipotekarnih hartija od vrednosti čiji opseg je dostigao nivo od 146 milijardi dolara. Uporedo, profiti ove kompanije listirane na najprestižnijim američkim berzama rasli su iz godine u godinu. Na kraju 2007. ostvarena je dobit od 4,2 milijarde dolara, dok je prihod dostigao nivo od 19,3 milijardi dolara.
I dok su akcionari zadovoljno trljali ruke tokom ove godine – na čijem početku su akcije Limana prestigle rekordnih 86 dolara – prvi znaci usijanosti tržišta nekretnina već su bili više nego vidljivi. Nivo problematičnih hipotekarnih kredita u prvom kvartalu 2007. dostigao je najviši nivo u poslednjih sedam godina. Zvaničnici kompanije su ipak umirili javnost uveravanjem da su rizici u pogledu vođenja biznisa dobro kontrolisani te da nema većih opasnosti da bi tržište subprime kredita moglo poremetiti funkcionisanje američkog kreditnog tržišta.
Kao i u drugim investicionim spiralama, kada se njihov kraj evidentno približavao, učesnici su nestvarno lako prihvatali ovakve sedative. Ipak, tokom leta propala su dva hedž fonda Bear Stearns-a, druge po veličini kompanije koja je bavila hipotekarnim kreditima, emitovanjem hartija od vrednosti u čijoj su osnovi oni stajali i ostalim poslovima zasnovanim na nekretninskoj maniji. Ovo je bilo jedno od poslednjih velikih upozorenja za Limana koji je u to vreme smanjio obim poslova sa hipotekama, otpustivši i desetak procenata radne snage, ali su ovi rezovi bili isuviše sitni te je ostao više nego dominantan igrač na tržištu hipotekarnih kredita.
Ogroman portfelj hartija od vrednosti u čijoj su osnovi bili hipotekarni krediti činio je Limana veoma izloženim eventualnim potresima na tržištu. Tokom 2007, racio aktive i kapitala premašio je 30, a ovaj visok leveridž su tek neznatno ublažile emisije preferencijalnih akcija početkom 2008. godine.
Tamni oblaci uveliko su se nadvili nad kompanijom u prvoj polovini 2008. godine. Početkom juna najavljen je gubitak od 2,8 milijardi dolara za drugi kvartal, što je bilo prvo negativno tromesečje otkada je Liman počeo samostalni biznis. Uveravanja investicione javnosti da je likvidnost kompanije poboljšana, te da će biti prikupljen dodatni kapital, kao i ostali umirujući apeli više nisu mogli „ohladiti“ tržište.
Čelnici Limana grozničavo su otpočeli potragu za strateškim partnerom s obzirom da je samo ogromna injekcija kapitala mogla vratiti poverenje ulagača. Ipak, svetske berze tokom leta 2008. godine dobrano je zahvatila panika te je malo ko imao strpljenja za uzdrmane divove tipa Limana. Početak sedmice doneo je strahovite padove svetskih berzi, dok je Liman u pet trgovačkih dana izgubio na vrednosti čak 77 procenata. Nade da će korejska Razvojna banka uzeti Liman pod svoje utihnule su 9. septembra nakon što je ova državna banka prekinula razgovore.
Minuse Limanovih akcija koje su potonule dodatnih 45 odsto više niko nije brojao. Klijenti hedž fondova povlačili su svoja sredstva, retki kreditori su skraćivali svoje kreditne linije, dok je Moody’s najavio rezanje kreditnog rejtinga ukoliko kompanije ne pronađe strateškog partnera.
Poslednji vikend ove kompanije otpočeo je 13. septembra kada su neuspešno vođeni pregovori između Limana, Barclays PLC i Bank of America. U ponedeljak je objavljen bankrot koji je rezultirao padom akcija od 93 odsto.
Posledice
Kraj Limana značio je i vrh panike koji je doveo do odobravanja najvećeg programa korporativne pomoći u istoriji američke države. Državni zvaničnici dike kapitalističkog uređenja ubrizgali su milijarde dolara u banke i automobilsku industriju, pre svega, dok je socijalizacija ovih gubitaka obrazlagana mogućnošću još većeg kolapsa finansijskog sistema.
I zaista, krah Limana je poverenje među učesnicima finansijskog tržišta sveo na najmanju moguću meru. Finansijski tokovi bili su zamrznuti strahom od pojave novih bankrota, što je ugrozilo i likvidnost realnog sektora privrede.
Vapaji za državnim mešanjem u funkcionisanje privrede proširili su se i na ostatak kapitalističkog dela sveta. Čelnici Evropske unije nisu bili ništa manje izdašni u zatrpavanju problema novcem poreskih obveznika, te se veoma brzo žarište krize prenelo na same države koje su postale krajnja instanca svih problema.
Gotovo tri i po godine nakon eskalacije krize gotovo ništa nije urađeno na deregulaciji finansijskog sistema. Štaviše, protivnici slobodnog tržišta namnožili su se kao retko kada u prošlosti, dok su zahtevi za dodatnom regulacijom postali glavna mantra kreatora svetske ekonomske politike.
Gotovo da se niko više ne pita kako je bilo moguće da krediti visokorizičnog sektora stanovništva budu u osnovi hartija koje su kreditne agencije najviše vrednovale. Ili, pak, kako je bilo moguće da se Grčka zadužuje po stopama koje su bile ravne kamatama nemačke države?
Investitori širom sveta „hipnotisano” su se kretali jednom te istom putanjom u moru regulatornih odredbi koje su zamagljivale suštinu tržišnih odnosa. Slobodno tržište i konkurencija teško da bi dopustili ovakav rasplet situacije, dok bi žrtve poput Limana mnogo ranije platile cenu svog rizičnog puta.
Nenad Gujaničić
broj 86, april 2012.