Svaka razvijena zemlja želi svom narodu da omogući bolji život međutim SAD u tome ne uspevaju, piše Eduardo Porter za Njujork Tajms pozivajući se na pozitivna iskustva koja je letos imao sa besplatnim zdravstvenim sistemom u Italiji. Amerika, kaže on, ima najveću stopu siromaštva i smrtnosti odojčadi među razvijenim zemljama, daje najslabije naknade za nezaposlenost i počinje ozbiljno da zaostaje u pogledu obrazovanja.
„Kada je moj sin imao osip na odmoru u Italiji prošlog meseca doktor je dijagnostifikovao problem ne naplativši svoj trud, ljubazno me isprativši napolje. Italija možda jeste u ekonomskim problemima, ali Amerika može od nje mnogo da nauči, ne samo o društvenoj koristi svima dostupnog zdravstva (Italijani žive duže od Amerikanaca), već i o tome da Italija ima nižu stopu siromaštva od SAD, veću naknadu za slučaj nezaposlenosti i sl“, piše Porter.
Amerika je među najbogatijim razvijenim zemljama sveta ali njeno stanovništvo nema sigurnost koju imaju mnogi drugi. Razlog tome je strah polčitičara od dugoročne krize – očekuje se da će do 2020. godine 70 miliona Amerikanaca primati socijalnu pomoć, dok je pre 12 godina taj broj bio 45 miliona. Broj osiguranika Medicarea, programa zdravstvenog osiguranja za starije od 65 godina, sa 40 miliona iz 2000. porašće na 64 miliona.
Za Medicare i Medicaid, program zdravstvene pomoći siromašnima, država će morati da poveća poreze srednjoj klasi. No, ova tema se uporno izbegava. Obama je spreman na povećanje poreza za porodice koje godišnje zarade više od 250.000 dolara, ali ne i na povećanje poreza za srednji sloj.
Njegov protivkandidat Mit Romni pak želi da nastavi sa poreskim olakšicama Džordža Buša, kojima bi dodao još neke. Još od 1965. u SAD pada poreski dohodak države: ako se izuzmu Čile i Meksiko, Amerika je prikupila manje novca od poreza nego ijedna druga industrijska zemlja. SAD je na primer 2007. godine 16 odsto proizvodnje ulagala u socijalne programe, a Italija 25 odsto. Američki ekonomisti tvrde da manji porezi pospešuju privredni rast međutim podaci MMF-a pokazuju da je od 1980. godine dohodak po stanovniku rastao podjednako u svim razvijenima zemljama, pa i onima koje su jače oporezivale svoje građane.
U SAD nije kriza prouzrokovala averziju prema porezu, još od sedamdesetih ova država prikuplja manje dohotka od poreza nego druge bogate zemlje. Prema podacima Galupa, od pedesetih godina do danas Amerikanci su samo triput izjavljivali da su im porezi „odgovarajući“ odnosno da nisu „previsoki“. Ekonomisti misle da je američki individualizam ukorenjen u ideji da se trudom dolazi do uspeha, dok Evropljani veruju u državnu redistribuciju, smatajući da je bogatstvo stvar sreće i veza te se manje opiru plaćanju poreza za opšte dobro.
Kriza je možda čak išla u korist poreza – dva od tri puta kad su Amerikanci rekli da su im porezi „odgovarajući“, a ne „previsoki“ zabeležena su nakon 2009. godine. Pokazalo se da su Amerikanci koji su preživeli ekonomske šokove spremniji na redistribuciju posebno ako je do krize došlo u njihovoj tinejdžerskoj dobi ili ranim dvadesetim godinama života.