Kada je 26. jula Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), rekao „da će ECB učiniti sve što je u njenoj moći za opstanak evrozone” niko nije mogao ni da pretpostavi šta će to značiti u praksi. A kada je 7. septembra 2012. godine ECB započela sa neograničenom kupovinom državnih obveznica „bankrot država Evrope“ – Španije, Italije i Grčke – poslovna javnost i bankari našli su se u čudu. Za neke je još veće čudo to što američki FED i evropski ECB ubrzano štampaju novac za koji nema pokrića, a zlatom se grozničavo trguje, ono je sve češće čak valuta plaćanja.
Nedugo posle ovih objava, 15. septembra, Ben Bernake, predsednik američke Banke federalnih rezervi (FED) obznanio je kako „FED kreće sa kupovinom hipotekarnih kredita širom Amerike u mesečnim porcijama od 40 milijardi dolara”. Iz krugova FED-a par dana potom procurila je informacija da će „banka u narednim mesecima za ove potrebe izdvojiti (opet na mesečnom nivou) više stotina milijardi dolara”.
Pomenute mere i FED-a i ECB obrazlažu se „potrebom stabilizacije konjuktura i tržišta rada”. Bankari se pitaju „da li će se ovo štampanje novčanica evra i dolara na kraju pokazati kao uvod u svetsku džinovsku hiperinflaciju nezabeleženih razmera, jer štampani novac nema pokrića u snazi ekonomija i rezervi plementih metala”.
Za to vreme, prema izveštajima koji pristižu iz Svetskog saveta za zlato, države grozničavo kupuju i prodaju zlato kako bi ojačale rezerve koje poseduju. Pojedine, poput Rusije, Kine i Indije povećavaju rezerve zlata sa ciljem nametanja rublje, jena i rupija kao rezervnih svetskih valuta, u zamenu za nestabilni dolar i slabi evro, uz propratno mrgođenje Ujka Sema.
Da bi „monetarna cirkusijada“ bila kompletna, treba dodati i podatak da su države BRIK-a odlučile da međusobnu trgovinsku razmenu obavljaju u domaćim valutama a opet na uštrb dolara i evra.
Usled finansijske nestabilnosti i monetarnog hosa, sve je više poslova koji se odvijaju „sa“ i u „zlatu“. Tako se na Ciriškoj berzi odnedavno pojedine transakcije plaćaju i u zlatu a ne samo konvertibilnim valutama.
Prema podacima kojima raspolaže Svetski savet za zlato, deset država sveta povećalo je kupovinu ovog plemenitog metala u poslednjem kvaratlu za 63% ili u ukupnom iznosu „kupljeno je 157,7 tona zlata“.
U brojkama to izgleda ovako:
USA: zvanične rezerve zlata su 8,133.5 tona; 75,5% stranih valutnih rezervi “pokriveno” je zlatom
Nemačka: rezerve zlata su 3,396,5 tona a 73 % rezervi stranih valuta “pokriva” zlato. Godišnje Bundesbanka proda u proseku 6-7 tona zlata od čega se pokrivaju monetarni i fiskalni kursevi.
Italija: 2 451,8 tona rezervi zlata; 72 % pokrivenost rezervi stranih valuta u zlatu; a komercijalne banke su „naterane“ od strane Nacionalne banke Italije da kupuju „što više mogu“ zlata na svetskom tržištu u cilju stabilizacije krize kojom je pogođeno Apeninsko poluostrvo.
Francuska: 2 435,9 tona zlatnih rezervi, 72% rezervi stranih valuta je „pokriveno“ zlatom.
Kina: 1,054,2 tona zlatnih rezervi; a samo 2 % rezervi stranih valuta kojih poseduje u iznosu od 13,2 bilijarde, „pokriva“ zlatom. Procenjuje se da će kupovina zlata i dalje za Kinu biti prioritet broj jedan a u skladu sa politikom isticanja jena kao jedne od rezervnih svetskih valuta (umesto dolara i evra)
Švajcarska: 1.040 tona rezervi: 12 % rezervi stranih valuta pokriveno je zlatom. Od svih država na svetu Švajcarska je poslednjih godina najviše prodala zlata u iznosu od 1300 tona, što je u jednom trenutku izazvalo veliko negodovanje poslovne javnosti. Međutim ni ogromna prodaja ovog plemenitog metala nije bitnije narušila stabilnost kompletnog ekonomskog i finansijskog sistema podalpske Konfederacije.
Ruska Federacija: 936,9 tona rezervi zlata; oko 10 % stranih valutnih rezervi pokriveno je zlatom. Centralna Banka Rusije kupuje zlato mahom na domaćem tržištu i sledi državnu politiku sličnu kineskoj – „povećanja zlatnih rezervi sa ciljem uvođenja rublje kao rezervne svetske valute“.
Japan: 762,4 tone rezervi zlata; pokrivenost rezervi stranih valuta zlatom je 3,6%. Nakon razornog cunamija i potonje nuklerane havarije Banka Japana prodala je ogromne količine zlata iz rezervi kako bi upumpala u ekonomske tokove više od 21 bilijardu jena.
Indija: poseduje 559 tona rezervi zlata, 10% rezervi stranih valuta pokriva se zlatom a nacionalna Banka rezervi Indije (ima sličnu ulogu kao centralne banke drugih država) poznata je kao večiti kupac zlata kojeg na svetsko tržipte periodično iznosi Međunarodni monetarni fond.
Eksperti Svetskog saveta za zlato upozoravaju da se mnoge države i pored brojnih Sporazuma o trgovini zlatom koji postoje između Centralnih banaka ne pridržavaju potpisanog. Primer je Francuska koja i pored parafiranog i obavezujućeg uvek teži samostalnoj politici pa i u domenu zlata.
Poseban slučaj su države BRIK-a koje kako vreme odmiče na sve moguće načine gledaju da sa svetske trgovačke scene potisnu dolar i evro a da na ravni relevantnosti medjunarodnih organizacija u prvi plan istaknu ulogu i značaj G20.