Opravdanost štednje može se utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta. Inflacija, naime, prikazuje koliko je oslabila vrednost jedne valute u određenom periodu. Pred samu Nedelju štednje, štednja u bankama nikad nije bila aktuelnija, a stručna javnost je podeljena po pitanju kako i u kojoj valuti štedeti.
Od preko osam milijardi evra štednje koju građani čuvaju u bankama, svega dva odsto je deponovano u dinarima.
Iako su kamatne stope na dinarsku štednju znatno veće nego na deviznu i pri tom ne postoje troškovi konverzije nova iz jedne u drugu valutu, kao ni plaćanje poreza na prihod od kapitala od 15 odsto kao kod devizne štednje, sve ovo ne garantuje da ćete štednjom u dinarima sačuvati i uvećati vrednost vaše štednje.
Naime, u šarolikoj ponudi, izbor banke je svakako najvažnija stavka. Koliko god da ste poslovno vezani za svoju banku to vam ne garantuje da ćete štednjom u njoj sačuvati i uvećati vrednost novca.
Jer, ukoliko ste na primer klijent Rajfajzen banke i po inerciji ušteđevinu od 500.000 dinara oročite kod te banke na godinu dana, dobićete kamatnu stopu od samo 8.25 odsto i posle godinu dana biti na gubitku.
Isto će vam se desiti ako oročite sredstva kod Folksbanke uz kamatnu stopu od 9,02 odsto ili kod Sosijete ženeral banke uz kamatnu stopu od 9,20 odsto.
| Iznos uloga |
5.000 evra Iznos uloga5.000 evra
Rok oročenja12 meseciRok oročenja12 meseciKamatna stopa2.59%Kamatna stopa2.7%Kamata129,50Kamata135Ukupno5.129,50Ukupno5.135 evra
Jednostavno rečeno, na početku perioda oročenja sa 500.000 dinara ste mogli kupiti određenu količinu namirnica. Da biste posle isteka oročenja od godine dana mogli kupiti te iste namirnice potrebno vam je 560.000 dinara, računajući faktor inflacije (12 odsto godišnje). Dakle novac koji ste oročili mora vam doneti zaradu u vidu kamatne stope koja će biti najmanje jednaka stopi inflacije -12 odsto.
Isto tako, ukoliko ušteđevinu od 5.000 evra oročite kod Kredi agrikol banke na godinu dana uz kamatnu stopu od 2,55 odsto ili kod Rajfajzena na godinu dana uz kamatnu stopu od 2,59 odsto, opet ćete praktično izgubiti.
Naime, stopa inflacije u Evrozoni od 2,7 odsto na godišnjem nivou je opet veća od kamatne stope na vašu štednju.
Kamatna stopa koju banke daju na depozite u stvari ima svrhu anuliranja pada vrednosti novca. Koliko god da vlada stanovište da štednjom u stvari želimo da zaradimo, naša prava zarada je u stvari samo očuvanje vrednosti novca.
Računica da li ćemo uspeti u tome je krajnje jednostavna, ukoliko je kamatna stopa koju dobijemo na štednju jednaka ili veća od stope inflacije, sigurno ćemo održati vrednost uloženog novca tokom celog perioda oročenja.