Mnogi su pored Kolarca nekada nezainteresovano prolazili a sada satima u redovima čekaju karte za koncerte. Beogradska filharmonija je u novu sezonu ušla sa punim salama – u pretplati je rasprodato devedeset odsto ulaznica za sve koncerte do juna meseca. Ima je svuda, na „poternicama“ u javnom prevozu, na youtube-u, na društvenim mrežama, a s vremena na vreme i na ulicama gradova širom zemlje. I to sve sa budžetom jednakim ceni “poslovnog ručka prosečnog srednjeg preduzeća u razvoju”.
Građani Kopenhagena koji su jednog toplog aprilskog dana metroom krenuli na posao zatekli su se usred nadrealne scene – jedna putnica je iz torbe izvadila flautu i počela da svira poletnu kompoziciju Per Gint Edvarda Griga. Ubrzo su drugi putnici povadili instrumente i pridružili joj se. Neki od pristunih su ovu scenu snimali mobilnim telefonima, drugi je samo nemo posmatrali a jednoj ženi su čak zasuzile oči. Oni koji su gledali ovaj flešmob Kopenhagenske filharmonije preko youtubea ostali su zapanjeni fantastičnim zvukom iz danske podzemne železnice. I Beogradska filharmonija sprovodi slične akcije, doduše ne u javnom prevozu, koji je toliko bučan da se ne bi čuo ni rejv koncert. Ali zato je pred početak prošle sezone imala još upečatljiviji i kontroverziji ad hoc nastup u beogradskoj „Silikonskoj dolini“, nasred ulice Strahinjića Bana. Naime, petorica članova Filharmonije su ispred bašte kafića u kom se okupljaju novokomponovani bogataši odsvirali „Amazing grace“, pesmu koja je poznata čak i poštovaocima Grand produkcije, a potom razvili provokativni transparent na kojem je pisalo “Hvala što ne dolazite”.
U Filharmonije kažu da je sa ove vremenske distance “taj video sa šaljivom porukom ustalasao mnoge duhove i otvorio brojna pitanja. S obzirom na to da je većina naših kampanja relizovana sa budžetom jednakim budžetu poslovnog ručka jednog srednjeg preduzeća u razvoju, gerila je naše drugo ime”. Sve marketinške ideje se rađaju u njihovoj produkciji, u kojoj radi šestoro ljudi, među kojima su urednici programa, organizatori i odsek za promociju. Ovaj mali tim je na početku prošle sezone intezivno radio na razvoju internet komunikacija – u nameri da učvrste poziciju Filharmonije na društvenim mrežama počeli su da snimaju i emituju popularne flešmobove. U pitanju je savremen muzički izraz koji promoviše stav određene grupe ljudi posredstvom perfomansa, koji neko snimi i objavi na internetu.
U Kopenhagenskoj filharmoniji takođe sami rade marketing i za tradicionalne i za internet medije.. “Nakon dva flešmoba imali smo puno pozitivnih reakcija u javnosti, ne samo u Danskoj već i u svetu. Reagovala je naša standardna publika, većinom starija od 50 godina, ali, što nas je posebno oduševilo, i mlađa publika. Da bi privukli mlade slušaoce, paralelno sa izvođenjem flešmob akcija sviramo i zajedno sa popularnim savremenim muzičarima na koncertima pod nazivom „60 minuta’”, kaže Stine Thomas Larsen iz Kopenhagenske filharmonije.
Lice sa poternice
Beogradska filharmonija nas je poslednji put iznenadila pred početak ove sezone, kada su njeni članovi nastupili na jednom kragujevačkom trgu ali i na pijaci, ovaj put sa drugačijom porukom: “Život je lep”. Kako kažu, hteli su da pokažu da je, iako u sebi sadrži ime glavnog grada, Beogradska filharmonija pre svega nacionalna institucija. “Kragujevac smo prepoznali kao grad pun života. Upravo sa porukom da je život lep i da se život odvija i van Beograda, Beogradska filharmonija sa puno optimizma ulazi u jubilarnu, devedesetu sezonu”.
Međutim ad hoc svirke nisu jedini vid promovisanja. U akciji “Prepoznavanje” objavljene su “poternice” devet članova Filharmonije koji su tu predstavljeni kao ljudi sa društvene margine. Ideja je bila da se kroz svakodnevni život orkestarskog muzičara, ali i kroz lične, intimne životne priče devetoro karakternih i originalnih mladih ljudi od 22 do 35 godina sugrađanima predstavi ova institucija. U pomenutoj akciji je učestvovala i oboistkinja Sanja Romić koja kaže da im je ova ideja prvo predstavljena na sastanku, ali da su je ubrzo članovi Filharmonije zajedno razvijali, dajući joj svako lični pečat. “Sve što je trebalo da uradimo jeste da budemo ono što jesmo i da promovišemo zajedničke ideje i ciljeve na zabavan i svoj način. Inače, za učestvovanje u ovakvim akcijama glasamo na sastancima. U suštini, mi promovišemo klasičnu muziku i zajednički cilj nam je da ona ponovo nađe svoje pravo mesto u našem društvu i bude prihvaćen kao umetnost koja je svima pristupačna“, kaže Romić. Njoj ni “Prepoznavanje”, ni sviranje na ulicama nije teško palo. “Pred sviranje na neobičnim mestima nemam tremu, štaviše zabavno je, ispituješ sebe i svoju prilagodljivost drugačijim uslovima. Dokazuješ da možeš da budeš i ulični svirač i uživaš u tome“.
Sve pristupačniji koncerti klasične muzike privlače i sve širu populaciju. Koncerte Filharmonije prati slična starosna populacija kao i Politikin zabavnik – najmlađa pretplatnica ima osam godina, najstarija verovatno više od 88. Interesantno je da je među stalnom publikom Filharmonije najmanje muzički obrazovane populacije.
Bez straha od tržišta
Sanja Romić misli da Filharmonijine marketinške akcije imaju dugotrajan učinak: “Ljudi obraćaju pažnju, dođu na jedan koncert, vide da to nije ništa strašno, već lepo, pa onda počnu da se raspituju i o muzici…. Konačno, nekome to postane navika u kojoj uživa. Naša sala je svaki put puna i mi uživamo u toj privilegiji, zbog toga sve ovo ima smisla”.
Popularnost Filharmonije međutim nije porasla samo zbog dobrog marketinga – njeni nastupi su i finansijski pristupačni većini. Dok u svim ostalim oblastima funkcionišu po tržišnim principima, pri formiranju cena ulaznica daleko su od pravila tržišne ekonomije. “Rukovodimo se standardom prosečnog građanina Srbije, imajući na umu da kroz porez već daje novac za Filharmoniju kao nacionalnu instituciju, i vodeći računa koliko je u mogućnosti da izdvoji za kulturu. Većinu sredstava dobijamo iz republičkog budžeta, a dodatana sredstva obezbeđujemo preko Fondacije Beogradske filharmonije „Zubin Mehta“, uz pomoć strateških partnera, donatora i sponzora, koji su nam omogućili da značajno unapredimo kvalitet rada orkestra. U novu sezonu ulazimo sa NIS-om kao strateškim partnerom i EPS-om i PTT-om kao sponzorima pojedinih ciklusa”, kaže PR Filharmonije Nevena Šinka. Ona sa razlogom veruje u projekte javno-privatnog partnerstva, jer je koristi Beogradska filharmonija već iskusila kroz nove instrumente, razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, regionalnu saradnju i druge projekte koji su unapredili njen rad. Sada se nadaju još vidljivijim rezultatima: zgradi Beogradske filharmonije, koju je najavio i novi ministar kulture.
Tehnologija diriguje
Filharmonije širom sveta se promovišu modernim i pomalo gerilskim metodama. Tako Filharmonija iz Brisela zajedno sa kompanijom Lio Barnet snima ringtonove za mobilne telefone, 12 klasičnih numera koje distribuira preko svog sajta i iTunes-a. Londonska filharmonija je prošlog novembra na tržište izbacila 21 melodiju iz najpoznatijih video igara, kompilaciju omiljene gejmerske muzike. Između ostalog i muziku iz igrica Call of duty, Angry birds, Final fantasy, Super Mario, Legend of Zelda i slično.
Marija Dukić
broj 91, oktobar 2012.