Odražavajući evropsko javno mnjenje koje ga je u velikoj meri favorizovalo, i evropskoj štampi oteo se uzdah olakšanja nakon što je Obama ponovo izabran. Ipak, iluzije/nade o njegovoj posvećenosti evroameričkim odnosima, koje je probudio u svojoj kampanji 2008, danas gotovo da su iščezle.
„Evropa je konačno odahnula“, piše kolumnista ‘Espresa’ Danijel Oliveira u svom blogu na web stranici lisabonskog nedeljnika. Njegova pobeda nije odgovor za probleme koji nas muče. Njih treba da reši sama Evropa, a posebnu ulogu u tome ima Nemačka. Ali, eventualna pobeda Mita Romnija – još jednog među američkim zagovornicima finansijskog divljaštva – učinila bi rešenje ove krize još manje verovatnim. Evropa, na koju Romni gleda kao na “jazbinu socijalista”, nema razloga da otvara šampanjac zbog Obaminog trijumfa. Ipak, može barem da odahne.
U Berlinu, ‘Der Tagesšpigl’ podseća da je pre četiri godine Obama na Starom kontinentu slavljen „kao mesija u Beloj kući, najevropskiji, najzapadnjačkije orijentisan od svih ondašnjih kandidata, ‘jedan od nas’.“ Međutim, piše ovaj dnevnik, „nakon četiri godine te niza prekršenih obećanja koja su tokom tog perioda usledila, postalo je jasno da je to bio nesporazum“. Popis razočaranja započinje njegovim zanemarivanjem ekoloških problema, preko nedostatka inicijativa koje bi doprinele svetskoj sigurnosti. Na kraju, ovaj list ipak zaključuje: četiri godine nakon ‘Obamanije’, on i dalje ostaje, kako se čini, manje zlo. Na njemu je da, ako želi, ponovo raspali stari plamen koji je gotovo zgasnuo. Evropi je u cilju da ovo shvati i prihvati što je pre moguće. A što pre to učini tim bolje po nju – Evropa mora da shvati da će se Obama fokusirati mnogo manje na svet i globalne probleme, a puno više na američke nacionalne interese.
I zaista, prema grčkoj ‘Vimi’, “Nemci nisu u potpunosti zadovoljni Obaminim reizborom.“ Ovaj atinski dnevnik svojim čitaocima obezbeđuje dnevnu dozu uznemiravajućih vesti o Obami. Pokušao je da zakoči grčku katastrofu, ne verujući ipak u to kako stroge mere štednje mogu spasti našu državu i ekonomiju. […] Obama i Merkelova – Sjedinjene američke države i Evropa pod Nemačkom – ulaze u novu fazu svojih odnosa. […] Obama ima četiri godine da odluči hoće li Sjedinjene države sprečiti da Evropa postane nemačka kolonija – što je, na neki način, Nemačka i pokušavala da učini tokom poslednje tri godine dužničke krize […] Nakon izbora, Obamine ruke konačno su odrešene…i, verovatno, kako se nadaju grčki mediji, neće sedeti skrštenih ruku, promatrajući kako Nemačka profitira na muci drugih. „Predstojeći događaji uveliko će odrediti najnasilniju geopolitičku dimenziju nemačkog projekta, koji se proteže i nadaleko van granica Evrope”, završava ‘Vima’.
Na veb stranici ‘Gazete Viborče’, Zbignjev Levicki objašnjava kako „Barak Obama nije najbolji izbor za svet. Nije učinio ništa kako bi uklonio probleme – osim toga, nije ispunio očekivanja koja je lično inicirao pre četiri godine „. Prema profesoru američkih studija sa Univerziteta ‘Kardinał Stanislav Višinjski’, Evropa je zapravo nestala sa Obaminog radara […] Ne znam što smo tako veseli. Predsednik koji je upravo izabran je poslednjih godina okrenuo leđa Evropljanima […] Razumem to što su veće zemlje poput Francuske, Nemačke ili Italije sretne – jer im se reizabrani američki predsednik ne meša u nacionalne politike. Ipak, manje zemlje – poput Poljske, čija sigurnost zavisi od EU i NATO – nemaju razloga za slavlje […] Rusija će verovatno biti oduševljena Obaminom pobedom, jer on, kako se nadaju, ima razumevanja za njihove potrebe i težnje.
U razdoblju nakon američkih predsedničkih izbora, politikolog Visente Palasio beleži na stranicama ‘El Paisa’ da se sada „Evropljani bude s nešto više olakšanja jer je pobedio Obama”. Razlog tome je što Obama u Evropljanima možda može da ponovo probudi nadu za drugu priliku koja se ukazala. Tokom svog prvog mandata, Obama je naišao na Evropu u padu, kontinent bez dovoljno snage duha, nedoraslog do nivoa postojećih problema i bez jakih lidera. Rezultat ovih izbora može uliti olakšanje među neke evropske čelnike kakvi su npr Oland, ili Rahoj; oni se nadaju da bi se Obama sada mogao još više posvetiti rešavanju problema presporog ekonomskog rasta […] A evropski federalisti mogu na trenutak da zaborave sopstvena slepila, podmetanja nogu i svoje međusobne nelojalnosti; san im je, naime, da u “Obami 2.0” pronađu saveznika za prevladavanje slabosti EU […] Jutro nakon izbora, sanja se i kako će Obama staviti Evropu u središte svoje pažnje, pretvorivši nas u političkog, fiskalnog i bankarskog dobitnika. U poslednjoj fazi izborne kampanje, brojke su pokazivale kako je rastuća zaposlenost u SAD ublažila i vidljive posledice evropskih mera štednje. Ipak, fundamentalna greška je još uvek prisutna, a ostaje da se vidi kako će Obama reagovati ako bi takva politika ugrožavala Sjedinjene države. U tom slučaju, dani štednje koje je nametnula Merkelova biće odbrojani.
„Novi-stari američki predsednik moraće da se nosi s četiri pitanja koja je nemoguće zaobići. Ili bi, barem, to trebalo – ako zaista želi da se dođe do rešenja, kao što je tokom svoje kampanje obećavao širom zemlje; a to je dodatna energija koja bi se ulila u domaći ekonomski rast“, piše dopisnik lista ‘Il Sole 24 Ore’ iz Amerike Mario Platero. Jedno od tih ‘neizbežnih pitanja’ koja bi on trebalo da reši tiče se i Evrope. Zaista više nema smisla valjati se u blatu minule predizborne retorike koju smo slušali: o „socijalističkoj Evropi“, i o „Evropi koja usporava naš privredni rast“ i tako dalje. Od samita G20 u Los Kabosu naovamo, Evropljani su krenuli stazom obnove koju sada dele s Amerikancima i sada bi – ako ništa drugo – želeli da vide neke primetnije pomake. Dan nakon izbora, ne primećuje se neko moguće „Atlantsko zahlađenje“. Ekonomska i poslovna mreža, ipak, nalažu da Atlantik i nadalje ostane jedan veliki, jedinstveni ekonomski basen.
7. novembar 2012 Presseurop, Expresso, Der Tagesspiegel, Vima, Gazeta Wyborcza, El Pais, 24 Ore
preveo Milan Lukić