Španske vlasti su u sve većem strahu od skorašnjeg referenduma za katalonsku nezavisnost. Od strane svojih političkih lidera Katalonci su pozvani da glasaju protiv ostanka u Španiji jer svojim novcem konstantno finansiraju „lenje regione“ umesto da unaprede svoj kvalitet života.
Kada se katalonski bankar Žoze Ravirosa vozi do Barselone on na naplatnim rampama odbija da plati putarinu jer veruje da će taj novac završiti u Madridu a katalonski putevi će i dalje biti džombasti. Ravirosa je samo jedan od mnogih koji ovako razmišljaju – autoputevi su simbol katalonske borbe za nezavisnost, jer Katalonci plaćaju putarinu od koje se širom Španije grade putevi na kojima se ona ne plaća.
Vozač autobusa i sindikalac Karlos Heras se slaže sa ovim. Iako levičar, on je protiv subvencionisanja drugih, siromašnijih delova zemlje, „koji to ne zaslužuju“.
Od pooštravanja mera štednje, bes Katalonaca zbog trošenja njihovog novca uzrokovao je jačanje separatisičkog pokreta – sa 43% Katalonaca koji su za otcepljenje za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao na 57%.
Katalonija je zaista u deficitu kada se pogleda koliko novca uplaćuje Madridu i koliko od toga dobija nazad – ona kao povraćaj od centralnih vlasti dobija samo 8% svog BDP-a. Ostatak katalonskih prihoda ide u siromašne regije poput Andaluzije, u kojima je i ono malo ljudi koji su zaposleni plaća mali porez na zarade. Katalonski porez je nasuprot njihovom jedan od najvećih u Evropi. Sa takvim državnim budžetom, misle Katalonci, bilo bi im mnogo bolje, ali to će otkriti posle 25. novembra.